Šta podrazumeva zaštita na radu

Zaštita na radu podrazumeva obezbeđivanje odgovarajućih mera i sredstava od strane poslodavca, u cilju stvaranja uslova za bezbedan rad zaposlenih. U okviru zaštitnih mera, zaposleni imaju brojna prava, ali i obavezu pridržavanja propisanih mera i sredstava zaštite.

Zaštita na radu se deli na opštu, koja se odnosi na sve zaposlene i posebnu, koja se odnosi na zakonom izdvojene kategorije zaposlenih (omladinu, žene i invalide).

Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu. Zaposleni je dužan da poštuje propise o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica. Takođe je dužan da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiče na bezbednost i zdravlje na radu.

Zaposleni ne može da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje.

Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu.

Na poslovima na kojima postoji povećana opasnost od povređivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja može da radi samo zaposleni koji, pored posebnih uslova utvrđenih pravilnikom, ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizičkih sposobnosti i doba života.

Zaštita omladine

Posebna zaštita omladine se ostvaruje kroz propisivanje minimalnih godina za rad, kroz posebnu zaštitu maloletnika, kroz zabrane teških i zdravstveno štetnih poslova, prekovremenog i noćnog rada.

Zaposleni mlađi od 18 godina života ne može da radi na poslovima: na kojima se obavlja naročito težak fizički rad, rad pod zemljom, pod vodom ili na velikoj visini; koji uključuju izlaganje štetnom zračenju ili sredstvima koja su otrovna, kancerogena ili koja prouzrokuju nasledna oboljenja, kao i rizik po zdravlje zbog hladnoće, toplote, buke ili vibracije; na poslovima koji bi, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa, mogli štetno i sa povećanim rizikom da utiču na njegovo zdravlje i život s obzirom na njegove psihofizičke sposobnosti.

Puno radno vreme zaposlenog mlađeg od 18 godina života ne može da se utvrdi u trajanju dužem od 35 časova nedeljno, niti dužem od osam časova dnevno.

Zabranjen je prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena zaposlenog koji je mlađi od 18 godina života.

Zaposleni mlađi od 18 godina života ne može da radi noću, osim: ako obavlja poslove u oblasti kulture, sporta, umetnosti i reklamne delatnosti; kada je neophodno da se nastavi rad prekinut usled više sile, pod uslovom da takav rad traje određeno vreme i da mora da se završi bez odlaganja, a poslodavac nema na raspolaganju u dovoljnom broju druge punoletne zaposlene.

Poslodavac je dužan da obezbedi nadzor nad radom zaposlenog mlađeg od 18 godina života od strane punoletnog zaposlenog.

Zaštita materinstva

Žene na radu i u vezi sa radom uživaju posebnu zaštitu s obzirom na njihove psihofizičke osobine, trudnoću i materinsku funkciju.

Zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi na poslovima koji su, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, štetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naročito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji štetno zračenje ili izloženost ekstremnim temperaturama i vibracijama.

Poslodavac je dužan da zaposlenoj iz stava 1. ovog člana obezbedi obavljanje drugih odgovarajućih poslova, a ako takvih poslova nema, da je uputi na plaćeno odsustvo.

Zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa.

Zaposlena za vreme trudnoće ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada u toku dana radi obavljanja zdravstvenih pregleda u vezi sa trudnoćom, određenih od strane izabranog lekara u skladu sa zakonom, o čemu je dužna da blagovremeno obavesti poslodavca.

Jedan od roditelja, usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj deteta sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost.

Samohrani roditelj, usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj deteta koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost.

Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena zaposlenoj ženi za vreme trudnoće i zaposlenom roditelju, usvojiocu, hranitelju, odnosno staratelju deteta sa detetom mlađim od tri godine života ili detetom sa težim stepenom psihofizičke ometenosti - samo uz pisanu saglasnost zaposlenog.

Poslodavac je dužan da zaposlenoj ženi, koja se vrati na rad pre isteka godinu dana od rođenja deteta, obezbedi pravo na jednu ili više dnevnih pauza u toku dnevnog rada u ukupnom trajanju od 90 minuta ili na skraćenje dnevnog radnog vremena u trajanju od 90 minuta, kako bi mogla da doji svoje dete, ako dnevno radno vreme zaposlene žene iznosi šest i više časova.

Porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta

Zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja (porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana. Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.

Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.

Otac deteta može da koristi navedeno pravo u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.

Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade *(više o utvrđivanju naknade zarade pogledati dalje deo Utvrđivanje visine naknade zarade).

Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta za treće i svako naredno novorođeno dete u ukupnom trajanju od dve godine.

Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od dve godine ima i zaposlena žena koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena žena koja je rodila jedno, dvoje ili troje dece a u narednom porođaju rodi dvoje ili više dece.

Zaposlena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka dve godine od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.

Otac deteta i može da koristi pravo na porodiljsko odsustvo u navedenim slučajevima, a pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta u dužini do navršena tri meseca od dana porođaja žene.

Pravo da koristi porodiljsko odsustvo u trajanju do navršena tri meseca od dana porođaja ima i zaposlena žena ako se dete rodi mrtvo ili umre pre isteka porodiljskog odsustva.

Roditelj, odnosno usvojilac, hranitelj ili staratelj deteta mlađeg od 5 godina, kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti u razvoju, ima pravo da po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta koristi i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta.

---

Pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odustva sa rada radi nege deteta

Nosioci prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta ostvaruju zaposlene majke kod poslodavca i majke i žena koja je usvojitelj, hranitelj ili staratelj deteta (koje ostvaruju pravo na ostale naknade) koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode:

- a u momentu rođenja deteta je nezaposlena i nije ostvarila pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti;

- po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti;

- kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva;

- po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova; ugovora o delu, autorskog ugovora, kao i ugovora o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa.

Bitna razlika između zaposlenih kod pravnih i fizičkih lica s jedne strane, i svih ostalih nosilaca prava na naknadu zarade druge strane, sastoji se u tome što porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta kod zaposlenih majki traje 2 godine za treće i svako naredno novorođeno dete, dok za sve majke koje ostvaruju pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta (koje su u prethodnom periodu bile preduzetnice, angažovane po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim i ostale) odsustvo sa rada traje 365 dana kako za prvo i drugo, tako i za svako naredno dete.

Ovde je naročito značajna činjenica da, po Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom, žene koje se bave poljoprivredom (majka koja je u periodu od 24 meseca pre rođenja deteta bila poljoprivredni osiguranik) mogu da ostvare naknadu po osnovu rođenja i nege deteta. S druge strane, za preduzetnice koje imaju troje i više dece dužina trajanja odsustva umesto dosadašnje dve godine svedena na 365 dana.

Zahtev za ostvarivanje prava na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta može se podneti do isteka zakonom utvrđene dužine trajanja prava koje se ostvaruje.

Naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, za decu različitog reda rođenja, mogu istovremeno koristiti oba roditelja.

Naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, za decu različitog reda rođenja, mogu istovremeno koristiti oba roditelja.

Naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, za decu različitog reda rođenja, ne mogu istovremeno koristiti oba roditelja.

Ovo konkretno znači da ukoliko se desi da majka ispuni uslove za započinjanje korišćenja porodiljskog odsustva sa novim detetom, a još uvek nije do kraja iskoristila pravo na odsustvo sa rada radi posebne nege prethodnog deteta (najdalje do pete godine života deteta), otac deteta može da preuzme pravo na korišćenje posebne nege deteta (pravo vezano za prethodno dete), dok majka istovremeno može da ode na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta sa sledećim detetom.

---

Utvrđivanje visine naknade zarade

Utvrđivanje mesečne osnovice naknade zarade odnosno naknade plate, vrši nadležni organ jedinice lokalne samouprave, na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, odnosno plate a koji su evidentirani u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, za zaposlena lica utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Dakle, umesto osnovne zarade uvećane za minuli rad uzimaju se u obzir sva primanja koja imaju karakter zarade kao što su topli obrok, stimulacija, bonus i drugi dodaci.

Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate, dobija se deljenjem zbira osnovica sa 18 i ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku na dan podnošenja zahteva.

Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate predstavlja, kao što je navedeno, bruto obračunsku vrednost (računaju se i minuli rad, topli obrok, bonus i drugi dodaci). Pun mesečni iznos naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva (dakle ne i za vreme odsustva sa rada radi nege deteta), ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene na dan podnošenja zahteva, ako je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade.

Ovo konkretno znači da iako trudnica pre prestanka rada zbog trudnoće nije u svih 18 meseci koji prethode mesecu prestanka rada ostvarila primanja, zbir svih primanja se u svakom slučaju deli sa 18 i tako se dobija mesečni iznos naknade.

Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate, zaposlenog koji je zasnovao radni odnos nakon rođenja deteta, utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja odsustva po zasnivanju radnog odnosa.

---

Postupak ostvarivanja prava na naknadu zarade

Utvrđivanje mesečne osnovice naknade zarade odnosno naknade plate, vrši nadležni organ jedinice lokalne samouprave na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, odnosno plate a koji su evidentirani u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava.

Poresku prijavu za obračunate poreze i doprinose podnosi Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, a centralizovana isplata mesečne naknade zarade, odnosno naknade plate, vrši se kad poreska uprava prihvati poresku prijavu.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije, vrši isplatu mesečnih iznosa naknade zarade, odnosno naknade plate, bez poreza i doprinosa na tekući račun korisnika, a iznos pripadajućih poreza i doprinosa na račun objedinjene naplate.

Porodilje koje samostalno obavljaju delatnost imaju pravo samo na neto naknadu, bez poreza i doprinosa, kao i sve porodilje koje se svrstavaju u grupu koja prima ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta.

Pravo na odsustvo sa rada vremena i pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme odsustva sa rada, pokreće se podnošenjem zahteva za veštačenje zdravstvenog stanja deteta. Zahtev za veštačenje, sa medicinskom dokumentacijom, može se podneti 45 dana pre isteka odsustva sa rada radi nege deteta i podnosi se nadležnom organu jedinice lokalne samouprave prema mestu prebivališta podnosioca zahteva.

Medicinska dokumentacija koja je potrebna za veštačenje zdravstvenog stanja deteta podrazumeva: nalaz izabranog lekara koji sadrži procenu funkcionalnosti deteta po razvojnim domenima (na osnovu neposrednog pregleda, nalaza razvojnog savetovališta ili drugih lekara specijalista i zdravstvenih saradnika) ili obrazac prijave deteta sa smetnjama u razvoju, nalaz drugih lekara specijalista nalaze zdravstvenih saradnika, drugu dokumentaciju bitnu za ostvarivanje prava.

---

Po sprovedenom veštačenju, Prvostepena komisija daje mišljenje o potrebi da podnosilac zahteva, zbog zdravstvenog stanja deteta odsustvuje sa rada radi posebne nege deteta, odnosno da radi sa polovinom punog radnog vremena, odnosno daje mišljenje o potrebi da podnosilac zahteva, zbog zdravstvenog stanja deteta ostvari pravo na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta.

Prvostepena komisija u mišljenju utvrđuje potreban period odsustva sa rada, odnosno rada sa polovinom punog radnog vremena, kao i potrebu kontrolnog pregleda, odnosno potreban period za koji podnosilac zahteva može ostvariti pravo na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta.

Poslodavac na osnovu mišljenja donosi rešenje o pravu na odsustvo sa rada ili rada sa polovinom punog radnog vremena radi posebne nege deteta i dostavlja ga nadležnom organu jedinice lokalne samouprave i podnosiocu zahteva odmah, ukoliko nije uložen prigovor na mišljenje Prvostepene komisije, odnosno ukoliko je uložen prigovor, po dobijanju konačnog mišljenja Drugostepene komisije Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave na osnovu mišljenja komisije donosi rešenje o pravu na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta odmah, ukoliko nije uložen prigovor na mišljenje Prvostepene komisije, odnosno ukoliko je uložen prigovor, po dobijanju konačnog mišljenja Drugostepene komisije.

---

Ostvarivanje prava na naknadu zarade, odnosno naknadu plate, kao i obračun naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta vrši se na osnovu podnetog zahteva i sledećih dokaza:

1) izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad majke u vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta - doznaka;

2) mišljenje nadležne komisije Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje o potrebi da podnosilac zahteva zbog zdravstvenog stanja deteta odsustvuje sa rada radi posebne nege deteta, odnosno da radi sa polovinom punog radnog vremena;

3) izvod iz matične knjige rođenih za decu;

4) izvod iz evidencije Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja o osnovu osiguranja, na dan podnošenja zahteva;

5) rešenje o pravu na porodiljsko odsustvo, rešenje o pravu na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, rešenje o pravu na odsustvo sa rada radi nege deteta i rešenje o pravu na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta;

6) izvod iz evidencije Centralnog registra obaveznog socijalnog socijalnog osiguranja o osnovici na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće;

7) izvod iz evidencije Centralnog registra obaveznog socijalnog socijalnog osiguranja o osnovici na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja odsustva po zasnivanju radnog odnosa za lica koja su zasnovala radni odnos nakon rođenja deteta;

8) izveštaj o početku prve privremene sprečenosti za rad majke radi korišćenja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće - doznaka, ukoliko je korišćeno ovo pravo;

9) potvrda da nije ostvareno pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica;

10) rešenje o korišćenju porodiljskog odsustva ili odsustva sa rada radi posebne nege deteta ukoliko se zahtev odnosi na decu različitog reda rođenja;

11) rešenje o korišćenju odsustva sa rada radi nege deteta ili odsustva sa rada radi posebne nege deteta za decu različitog reda rođenja;

12) ostali podaci koji su od uticaja na utvrđivanje prava a nisu evidentirani u dostupnim evidencijama.

---

U slučaju kada zaposlena žena dete rodi mrtvo ili umre pre isteka porodiljskog odsustva:

1) izveštaj nadležne zdravstvene ustanove da je dete mrtvorođeno, odnosno da je umrlo pre upisa u matičnu knjigu rođenih;

2) izvod iz matične knjige umrlih za dete koje je umrlo posle upisa u matičnu knjigu rođenih.

Nadležni organ uprave jedinice lokalne samouprave, koji vodi postupak obezbeđuje dokaz o prosečnoj mesečnoj zaradi u Republici Srbiji.

U zahtevu za ostvarivanje prava navodi se i broj tekućeg računa za isplatu prava, a fotokopija kartice tekućeg računa prilaže se uz njega.

Ukoliko je lice koje podnosi zahtev u radnom odnosu kod više poslodavaca, podnosi zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade, odnosno naknade plate kod svakog poslodavca.

Kada otac deteta umesto majke, u skladu sa zakonom, podnese zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva, uz navedene dokaze o pravu se odlučuje i na osnovu dokaza o postojanju razloga u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr., i to jednog od sledećih dokaza i to jednog od sledećih dokaza:

1) uverenja organa starateljstva da je majka napustila dete;

2) izvoda iz matične knjige umrlih za majku;

3) potvrde ustanove o početku i trajanju izdržavanja kazne zatvora za majku;

4) izveštaja komisije nadležnog zdravstvenog organa o težoj bolesti majke koju čine tri lekara odgovarajuće specijalnosti koji je leče;

5) rešenja kojim je majka lišena poslovne sposobnosti;

6) rešenja kojim je majka lišena roditeljskog prava.

Podnosilac zahteva za naknadu zarade odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta uz zahtev prilaže:

- rešenje poslodavca o korišćenju porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta,

- izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad (majke) u vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta,

- izveštaj o početku prve privremene sprečenosti za rad (majke) radi korišćenja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće – doznaka (ukoliko je korišćeno ovo pravo),

- fotokopiju kartice tekućeg računa.

Podnosilac zahteva za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta uz zahtev prilaže:

- rešenje poslodavca o korišćenju odsustva sa rada (ukoliko je podnosilac zahteva u radnom odnosu) i

- fotokopiju kartice tekućeg računa.

Podnosilac zahteva za naknadu zarade odnosno naknadu plate za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta uz zahtev prilaže:

- rešenje poslodavca o korišćenju odsustva sa rada ili rada sa polovinom punog radnog vremena radi korišćenja odsustva sa rada radi posebne nege deteta i

- fotokopiju kartice tekućeg računa.

Podnosilac zahteva za ostale naknade po osnovu posebne nege deteta uz zahtev prilaže:

- rešenje poslodavca o korišćenju odsustva sa rada (samo ukoliko podnosilac zahteva istovremeno ostvaruje pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta) i

- fotokopiju kartice tekućeg računa.

* OSTALE NAVEDENE DOKAZE PRIBAVLJA ORGAN PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI.