Stambena podrška

je svaki oblik pomoći za stanovanje licu koje iz socijalnih, ekonomskih i drugih razloga ne može sopstvenim sredstvima da reši stambenu potrebu po tržišnim uslovima.

Početna> Stanovanje i ozakonjenje>
Stambena podrška

Stambena podrška


Šta je stambena zajednica?


Stambena podrška je svaki oblik pomoći za stanovanje licu koje iz socijalnih, ekonomskih i drugih razloga ne može sopstvenim sredstvima da reši stambenu potrebu po tržišnim uslovima za sebe i svoje porodično domaćinstvo.

Stambena podrška ostvaruje se kroz programe koji se definišu u skladu sa sledećim principima:

1) Racionalnosti, u smislu da se stambena podrška pruža od nivoa koji može obezbediti sam korisnik do nivoa zadovoljenja njegove stambene potrebe, odnosno da se sa što manje sredstava postignu što bolji Efekti po krajnjeg korisnika.

2) Pravičnosti, u smislu dodele pomoći proporcionalno socijalnoj ugroženosti, odnosno da obim stambene podrške bude veći za korisnika koji je u težoj stambenoj i socijalnoj situaciji, a u slučaju osoba sa invaliditetom proporcionalno i stepenu invaliditeta.

3) Finansijske održivosti, u smislu da se kroz program stambene podrške uložena sredstva u najvećoj mogućoj meri vrate kako bi se mogla koristiti za buduće programe stambene podrške.

4) Socijalne održivosti, u smislu obezbeđivanja odgovarajućih mera socijalne zaštite tako da plaćanje svih troškova stanovanja ne ugrozi egzistenciju korisnika.

5) Institucionalne održivosti, u smislu da se usled smanjenja troškova stanovanja korisnika ne ugrozi poslovanje neprofitne stambene organizacije koja tu stambenu podršku pruža.

6) Transparentnosti tokova sredstava u programu stambene podrške, u smislu jasno prikazanih izvora finansiranja i uslova povraćaja sredstava po izvorima finansiranja, kao i prikaz svih subvencija i olakšica.

7) Prostorno-urbanističke adekvatnosti u smislu blizine stambenih zgrada i porodičnih kuća iz programa stambene podrške postojećim stambenim zgradama i kompleksima, kao i drugim kompatibilnim namenama, saobraćajne dostupnosti i dostupnosti objektima javnih usluga, kao što su osnovne škole, dečje ustanove, zdravstvene ustanove, centri snabdevanja i drugo, kako ne bi došlo do prostorne segregacije stambenih zgrada i porodičnih kuća iz programa stambene podrške.


Ko su korisnici stambene podrške?


Korisnik stambene podrške može biti lice koje je državljanin Republike Srbije, a koje je bez stana, odnosno bez odgovarajućeg stana i koje ne može sopstvenim sredstvima da reši stambenu potrebu po tržišnim uslovima za sebe i svoje porodično domaćinstvo.

Lice bez stana je lice koje nema u svojini stan, odnosno porodičnu kuću na teritoriji Republike Srbije.

Lice bez odgovarajućeg stana je lice koje ima u svojini jedino stan ili porodičnu kuću koja ne zadovoljava najmanje jedan od zadovoljavajućih uslova.


Kategorije korisnika stambene podrške su:

1) Beskućnik

2) Privremeni beskućnik, odnosno lice koje je ostalo bez stana ili su mu značajno narušeni uslovi stanovanja usled konstruktivne nestabilnosti objekta, odnosno usled elementarne ili druge nepogode, a koje nema dovoljno sredstava da samostalno reši stambenu potrebu.

3) Žrtva porodičnog nasilja bez stana ili odgovarajućeg stana, koja nema dovoljno sredstava da samostalno reši stambenu potrebu.

4) Lice bez stana koje je korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć u smislu zakona koji uređuje socijalnu zaštitu.

5) Lice bez stana, odnosno bez odgovarajućeg stana koje ima svojstvo borca I kategorije, kao i korisnik prava iz oblasti boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata.

6) Lice bez stana, odnosno bez odgovarajućeg stana koje je osoba sa invaliditetom.

7) Lice bez stana, odnosno bez odgovarajućeg stana, koje nema dovoljno sredstava da obezbedi stan na tržištu za sebe ili za sebe i svoje porodično domaćinstvo, odnosno da unapredi svoje uslove stanovanja.

8) Lice sa zanimanjem koje je nedostajuće zanimanje i od interesa je za jedinicu lokalne samouprave, odnosno organ državne uprave.

* U postupku utvrđivanja da li je lice bez stana, dostavlja se i izjava da podnosilac zahteva za stambenu podršku kao i članovi njegovog domaćinstva nemaju u svojini stan na teritoriji Republike Srbije, koja se daje pod krivičnom i materijalnom odgovornošću i na kojoj se potpis podnosioca zahteva overava u skladu sa zakonom kojim se vrši overa potpisa.


Koje su granice prihoda za ostvarivanje prava na stambenu podršku?


U zavisnosti od vrste stambene podrške, pravo na rešavanje stambene potrebe ima jednočlano domaćinstvo čiji maksimalan prihod ne prelazi iznos od:

1) 0,5 prosečne zarade bez poreza i doprinosa u jedinici lokalne samouprave za unapređenje uslova stanovanja i pomoć za ozakonjenje stana ili porodične kuće.

2) 1,2 prosečne zarade bez poreza i doprinosa u jedinici lokalne samouprave za neprofitni zakup ili dodelu stana ili porodične kuće.

3) 1,5 prosečne zarade bez poreza i doprinosa u jedinici lokalne samouprave za neprofitnu kupovinu.

4) 0,7 prosečne zarade bez poreza i doprinosa u jedinici lokalne samouprave radi unapređenja energetskih svojstava stana.


Pod prihodima se smatraju:

1) Primanja i prihodi koji se ostvaruju u mesečnim iznosima i to zarada, odnosno plata ili naknada zarade, odnosno naknada plate, ugovora o delu, penzija.

2) Prihod od registrovanog poljoprivrednog gazdinstva.

3) Prihod po osnovu obavljanja registrovane preduzetničke delatnosti.

4) Prihodi u vidu dobiti ili dividendi kroz članstvo u privrednom društvu.

5) Drugi prihodi u skladu sa zakonom.

* Pod prihodima ne smatraju se primanja koja se ostvaruju po osnovu invaliditeta.

Prilikom utvrđivanja granice prihoda kao uslova za ostvarivanje prava na stambenu podršku uzima se prosečan mesečni prihod porodičnog domaćinstva ostvaren u periodu od šest meseci koji prethode mesecu u kome je raspisan javni poziv za dodelu stambene podrške.


Šta je odgovarajući stan?


Odgovarajući stan u smislu ovog zakona je stan koji ispunjava uslove prema kriterijumu prostornih uslova, opremljenosti stana osnovnim instalacijama, konstruktivne sigurnosti i bezbednosti, kao i zaštite od spoljnih klimatskih uticaja i zadovoljenja osnovnih higijenskih uslova stanovanja.

Prema kriterijumu prostornih uslova, u zavisnosti od broja članova porodičnog domaćinstva odgovarajući stan je:

1) Za jednočlano domaćinstvo - garsonjera ili jednosoban stan, neto korisne stambene površine od 22 m2 do 30 m2

2) Za dvočlano domaćinstvo - jednosoban, jednoiposoban ili dvosoban stan, neto korisne stambene površine od 30 m2 do 48 m2

3) Za tročlano domaćinstvo - jednoiposoban, dvosoban ili dvoiposoban stan, neto korisne stambene površine od 40 m2 do 56 m2

4) Za četvoročlano domaćinstvo - dvosoban, dvoiposoban ili trosoban stan, neto korisne stambene površine od 50 m2 do 64 m2

5) Za petočlano domaćinstvo - dvoiposoban, trosoban ili troiposoban stan, neto korisne stambene površine od 56 m2 do 77 m2

6) Za šestočlano i veće domaćinstvo - trosoban, troiposoban ili četvorosoban stan, neto korisne stambene površine od 64 m2 do 86 m2


Prema kriterijumu opremljenosti stana osnovnim instalacijama, odgovarajući stan je stan koji je opremljen osnovnim vodovodnim, električnim i sanitarnim instalacijama, a kojima se obezbeđuje snabdevanje vodom za piće, električnom energijom i odvođenje otpadnih voda.

Prema kriterijumu konstruktivne sigurnosti i bezbednosti, odgovarajući stan je stan koji ne predstavlja opasnost za život i zdravlje ljudi, odnosno nije sklon padu i nisu mu ugroženi konstruktivni elementi u smislu zakona kojim se uređuje izgradnja objekata.

Prema kriterijumu zaštite od spoljašnjih klimatskih uticaja i zadovoljenja osnovnih higijenskih uslova stanovanja, odgovarajući stan je stan koji je zaštićen od uticaja hladnoće, kiše, vetra i drugih nepovoljnih klimatskih uticaja, kao i koji je snabdeven dotokom prirodne svetlosti i zaštićen od vlage.

* Da bi lice ostvarilo pravo na stambenu podršku u odnosu na kriterijum prostornih uslova stana, jedini stan koji ima u svojini, u zavisnosti od broja članova porodičnog domaćinstva, mora biti manje površine od minimuma navedenih površina.


Oblici stambene podrške


ZAKUP STANA

Stambena podrška kroz zakup stana predstavlja: davanje stana u javnoj svojini u zakup pod uslovima neprofitnog zakupa i subvencionisanje zakupnine stana u bilo kom obliku svojine.

Stan iz ovakvog zakupa se ne može otuđiti iz javne svojine.

Zakup stana po uslovima neprofitnog zakupa predstavlja davanje u zakup stana u javnoj svojini za čije korišćenje zakupac plaća neprofitnu zakupninu, pod uslovima i na način određen ugovorom o neprofitnom zakupu. Ugovor o neprofitnom zakupu zaključuje se u pisanoj formi i sadrži i visinu utvrđene neprofitne zakupnine. Zaključuje se za period od najviše pet godina i na pisani zahtev zakupca zakup se može obnavljati sa istim rokom i pod istim uslovima, osim ukoliko: zakupac ili član njegovog porodičnog domaćinstva reši stambenu potrebu na drugi način ili se prihodi domaćinstva povećaju iznad najvećih prihoda.

U slučaju da se prihodi domaćinstva povećaju iznad najvećih prihoda utvrđenih, zakupodavac može zakupcu produžiti ugovor o zakupu stana. Zakupac podnosi zahtev stambenoj komisiji najkasnije 30 dana pre isteka ugovornog roka, uz koji dostavlja dokaze da nije došlo do promene statusa zakupca i članova njegovog porodičnog domaćinstva na osnovu kojeg je ostvareno pravo na neprofitni zakup.

Zakupac je dužan da u roku od 30 dana od dana promene bilo koje od okolnosti na osnovu kojih je ostvareno pravo na neprofitni zakup (promena broja članova porodičnog domaćinstva, promena prihoda i dr.) zakupodavcu dostavi obaveštenje o tome.

U slučaju da zakupac prestane da ispunjava obaveze predviđene ugovorom o neprofitnom zakupu, nadležni organ jedinice lokalne samouprave raskinuće ugovor sa tim zakupcem. U navedenom slučaju rok za iseljenje iz stana ne može biti kraći od 90 dana.

Neprofitnu zakupninu čine: troškovi održavanja stana i zajedničkih delova zgrade, troškovi upravljanja zgradom i amortizacija stana, troškovi pribavljanja i izgradnje objekta u kome se stan nalazi, odnosno sredstava uloženih u stan i pripadajuće zajedničke delove, kao i zemljišta na kome je izgrađen taj objekat.


Subvencionisanje zakupnine stana

Subvencionisanje zakupnine stana u bilo kom obliku svojine predstavlja pružanje stambene podrške učešćem u plaćanju zakupnine ili neprofitne zakupnine za zakup stana (stambeni dodatak), najviše do površine napred navedene.

Uslov da bi se ostvarila subvencija na zakup stana u privatnoj svojini je da zakupnina ne prelazi najviši iznos neprofitne zakupnine. Način plaćanja zakupnine reguliše se ugovorom između nadležnog organa jedinice lokalne samouprave i lica koje koristi ovaj vid stambene podrške.

Za odobreni iznos stambenog dodatka zakupodavac stana (vlasnik stana u privatnoj svojini, odnosno neprofitna stambena organizacija) smanjuje iznos zakupnine zakupcu, a taj iznos se refundira iz budžeta jedinice lokalne samouprave. Bliži uslovi i postupak odobravanja stambenog dodatka utvrđuju se odlukom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.

Po isteku perioda za koji je odobren stambeni dodatak, zakupac može ponovo podneti molbu za stambeni dodatak ukoliko ispunjava uslove.


Kupovina i drugi način sticanja prava svojine nad stanom ili porodičnom kućom

Korisnici stambene podrške mogu na način i pod uslovima predviđenim Zakonom o stanovanju i održavanju steći pravo svojine nad stanom ili porodičnom kućom kroz vid stambene podrške kojim se omogućava kupovina stana ili porodične kuće po neprofitnim uslovima ili dodelom stana ili porodične kuće.

Dodela porodične kuće treba da bude prioritetan vid stambene podrške u seoskim područjima.

Porodična kuća nad kojom se stiče svojina treba da ispuni uslove prema kojima se definiše odgovarajući stan (napred navedeno ,,Odgovarajući stan“).

Kupoprodajna cena stana, odnosno porodične kuće utvrđuje se na osnovu cene izgradnje, odnosno pribavljanja stana ili porodične kuće, po metru kvadratnom (m2) neto korisne površine, uračunavanjem svih finansijskih i nefinansijskih učešća za izgradnju, odnosno pribavljanje stana ili porodične kuće.

Stan se kupuje jednokratnom isplatom ili na rate, u skladu sa odgovarajućim uslovima programa stambene podrške.

U slučaju da u toku otplate kupoprodajne cene kupac stana ne plati tri uzastopne dospele rate, odnosno ukupno četiri rate od zaključivanja kupoprodajnog ugovora, ugovor se raskida, a kupac stiče susvojinu sa udelom koji je srazmeran udelu isplaćenog dela kupoprodajne cene stana. U navedenom slučaju korisnik stambene podrške nastavlja da koristi stan u svojstvu zakupca dela stana na kojem nije stekao svojinu, o čemu se zaključuje ugovor o zakupu.

Dodela stana ili porodične kuće je stambena podrška kojom korisnik stambene podrške bez naknade stiče svojinu nad stanom ili porodičnom kućom sa jednim stanom, čija vrednost ne može biti veća od 50% prosečne tržišne vrednosti stana na republičkom nivou za stan koji je odgovarajući za domaćinstvo kojem se odobrava ovaj vid stambene podrške.

Stan ili porodična kuća stečen kupovinom pod neprofitnim uslovima ne može se otuđiti pre isteka roka od pet godina od dana konačne isplate kupoprodajne cene. Stan ili porodična kuća stečen dodelom ne može se otuđiti pre isteka roka od deset godina od dana sticanja prava svojine nad tom nepokretnošću.


Unapređenje uslova stanovanja kao vid stambene podrške

Lice bez odgovarajućeg stana u smislu zakona o stanovanju i održavanju zgrada može ostvariti pravo na stambenu podršku za unapređenje uslova stanovanja dodelom građevinskog materijala i/ili stručne podrške za sanaciju, adaptaciju, rekonstrukciju ili dogradnju stana, odnosno porodične kuće, ukoliko njegovi prihodi ne prelaze utvrđene granice prihoda.


Pomoć za ozakonjenje stana ili porodične kuće kao vid stambene podrške

Lice čiji maksimalni prihod, računajući i prihod članova njegovog porodičnog domaćinstva, ne prelazi 0,5 prosečne zarade bez poreza i doprinosa u jedinici lokalne samouprave za unapređenje uslova stanovanja i pomoć za ozakonjenje stana ili porodične kuće, a koje stanuje u stanu, odnosno porodičnoj kući na zemljištu u njegovoj svojini izgrađenoj suprotno zakonu o planiranju i izgradnji, može ostvariti pomoć za izradu tehničke i geodetske dokumentacije za ozakonjenje stana, odnosno porodične kuće.

Navedeno lice ne može ostvariti pomoć za ozakonjenje stana, odnosno porodične kuće, ukoliko on ili član njegovog porodičnog domaćinstva poseduje u svojini drugu nepokretnost čijom prodajom može ostvariti prihod u prosečnoj vrednosti odgovarajućeg stana na teritoriji lokalne samouprave u kojoj stanuje.

Pomoć može ostvariti i lice koje zadovoljava navedene uslove a koje stanuje u porodičnoj kući izgrađenoj na zemljištu u svojini drugog lica, ukoliko prethodno sa vlasnikom zemljišta na odgovarajući način reguliše status na zemljištu neophodan za ozakonjenje njegove porodične kuće.

Lice može u postupku ozakonjenja porodične kuće da ostvari i pravo na stambenu podršku kroz oslobađanje od plaćanja takse za ozakonjenje ukoliko:

- je samac i stariji je od 60 godina.

- živi u dvočlanom domaćinstvu čija oba člana imaju preko 60 godina.

- je samohrani roditelj sa decom mlađom od 18 godina.

- domaćinstvo ima člana koji je osoba sa invaliditetom, odnosno člana domaćinstva koji je trajno radno nesposoban.

- živi u domaćinstvu čiji nijedan član nije zaposlen.


Stambeno zbrinjavanje


Stambeno zbrinjavanje predstavlja privremeni smeštaj lica do rešavanja njegove stambene potrebe, a naročito lica: koje je beskućnik; čiji je stan ili porodična kuća oštećena ili uništena usled elementarne i druge nepogode; čijem je stanu ili porodičnoj kući usled dotrajalosti ili većeg oštećenja ugrožena stabilnost tako da predstavlja neposrednu opasnost po život i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraćaja i koje iz ovih razloga ostvaruje pravo na nužni smeštaj u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata i koje je kao žrtva porodičnog nasilja napustilo svoje porodično domaćinstvo i nema sredstava da samostalno reši svoju stambenu potrebu.

* Stambeno zbrinjavanje vrši se po hitnom postupku, bez sprovođenja postupka za dodelu stambene podrške.


Postupak dodele stambene podrške


Postupak dodele stambene podrške sprovodi stambena komisija koju formira jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se stambena podrška dodeljuje. Postupak dodele stambene podrške licima koja imaju prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave koja sprovodi program stambene podrške pokreće se na osnovu javnog poziva koji se objavljuje u lokalnom javnom glasilu i na zvaničnoj internet stranici jedinice lokalne samouprave.

Utvrđivanje reda prvenstva za dodelu stambene podrške vrši se prvenstveno prema stambenom statusu (lice bez stana), odnosno uslovima stanovanja (lice bez odgovarajućeg stana), a potom i prema sledećim kriterijumima:

- broj članova porodičnog domaćinstva korisnika stambene podrške

- zdravstveno stanje korisnika stambene podrške i članova njegovog domaćinstva

- invalidnost i telesno oštećenje korisnika stambene podrške i članova njegovog domaćinstva

U određivanju reda prvenstva prednost imaju: lica sa dužim periodom stambene ugroženosti, odnosno lošijim uslovima stanovanja, dužim radnim stažom, porodice sa manjim brojem zaposlenih i većim brojem maloletnih lica i/ili sa članom domaćinstva koji je osoba sa invaliditetom, kao i korisnici usluga socijalne zaštite.

Prateća dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za dodelu stambene podrške sadrži podatke i dokumenta koji obuhvataju:

- identifikacione podatke lica koje podnosi zahtev i članova njegovog porodičnog domaćinstva sa kojima rešava stambenu potrebu (ime i prezime, JMBG, adresa prebivališta, odnosno boravišta, dokaz o srodstvu)

- podatke i dokumenta kojima se dokazuje ispunjenost kriterijuma za ostvarivanja prava na stambenu podršku, a koji se odnose na uslove stanovanja i prihode (uverenja/ potvrde o prihodima)

- podatke i dokumenta koja služe za utvrđivanje reda prvenstva, a koji se odnose na zdravstveno stanje, invalidnost, telesno oštećenje, dužinu stambene ugroženosti, dokaz o nezaposlenosti i ostvarenom pravu na socijalnu zaštitu.


Na osnovu programa stambene podrške, stambena komisija raspisuje javni poziv za dodelu stambene podrške kojim poziva zainteresovana lica da u roku propisanim javnim pozivom podnesu pisani zahtev i odgovarajuće dokaze predviđene uslovima javnog poziva koji su od značaja za utvrđivanje liste reda prvenstva za ostvarivanje stambene podrške.

Na osnovu sprovedenog postupka, stambena komisija utvrđuje predlog liste reda prvenstva, na koji podnosilac zahteva može uložiti prigovor opštinskom, odnosno gradskom veću u roku od 15 dana od dana objavljivanja predloga liste reda prvenstva. Po donošenju odluke o svim prigovorima izjavljenim na predlog liste prvenstva, stambena komisija utvrđuje listu reda prvenstva koju dostavlja skupštini jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se stambena podrška dodeljuje.

Predlog liste reda prvenstva i lista reda prvenstva objavljuju se na isti način kao i javni poziv za dodelu stambene podrške.

Na osnovu liste reda prvenstva skupština jedinice lokalne samouprave, odnosno nadležni organ korisnika stvari u javnoj svojini donosi odluku o dodeli stambene podrške koja naročito sadrži:

- spisak lica koja ostvaruju pravo na stambenu podršku sa svim ličnim podacima bitnim za zaključenje ugovora o dodeli stambene podrške (ime i prezime i JMBG lica koja su korisnici stambene podrške)

- vid stambene podrške koja se dodeljuje

- naznačenje organa koji će biti nadležan za zaključenje ugovora o dodeli stambene podrške i praćenje njegove realizacije, kao i kontrolu ispunjenosti uslova za dodelu tog vida stambene podrške za sve vreme dok ona traje

Odluka o dodeli stambene podrške objavljuje se na način kako se objavljuje javni poziv za dodelu stambene podrške.

* Protiv odluke može se izjaviti žalba opštinskom, odnosno gradskom veću u roku od 15 dana od dana objavljivanja odluke.


U kategoriju bespravno useljenih lica možemo uvrstiti pored onih koja se nasilno useljavaju u tuđi stan (bez pravnog osnova) i zakupca koji posle otkaza ugovora o zakupu odbija da izađe iz stana, bivšeg bračnog partnera koji posle okončane brakorazvodne parnice neosnovano ostaje u stanu koji je njegov bivši bračni partner stekao nasleđem ili poklonom, vanbračni partner nakon okončanja vanbračne zajednice i svako drugo lice za koje je sudskom presudom utvrđeno da se nalazi u posedu stana bez pravnog osnova.

Postupak za iseljenje je hitan i vodi se pred opštinskim organom uprave nadležnim za stambene poslove. Nadležnost opštinskog organa utvrđuje se u zavisnosti od mesta u kojem se stan nalazi. Obaveza organa uprave da suprotnu stranu obavesti o pokrenutom postupku i zatraži njeno izjašnjenje.

U slučaju da bespravno useljeno lice odbija da primi poziv, to svakako neće sprečiti organ uprave da sprovede i okonča postupak i pomenuto lice sa svim stvarima i drugim licima iseli iz predmetnog stana. Obzirom da se u praksi pokazalo da prinudno iseljenje iz stana može biti vrlo neprijatno, preporuka je da bespravno useljeno lice postupi po rešenju opštinskog organa ili pak sudskoj presudi i dobrovoljno se iseli u ostavljenom roku.

Postupak za iseljenje može se pokrenuti i tužbom pred nadležnim sudom u slučaju kada je sporan sam pravni osnov npr. Ugovor o zakupu. Tada tužilac najčešće u tužbi pored zahteva sudu da donese presudu kojom će obavezati tuženog da preda tužiocu u državinu stan oslobođen od lica i stvari, po pravilu ima i dodatni zahtev a to je da sud ujedno utvrdi da pravni osnov zaista postoji, tj. da je došlo do zaključenja spornog ugovora.

Vlasnik stana, pored iseljenja, ima pravo da od bespravno useljenog lica zahteva i naknadu štete u visini isplaćenih režijskih troškova za infostan, struju, vodu i ostalo.

Postupak iseljenja bespravno useljenih lica iz stana ili zajedničkih prostorija stambene zgrade može da pokrene vlasnik stana - fizičko ili pravno lice koje tvrdi da se neko samovlasno nalazi u njegovom stambenom prostoru ili zajedničkim prostorijama stambene zgrade, odnosno lice koje ima pravni interes, koje može kod organizacione jedince nadležne za imovinsko-pravne ili stambeno-komunalne poslove da podnese zahtev za prinudno iseljenje bespravno useljenih lica iz stana ili zajedničkih prostorija stambene zgrade.

Uz pisani zahtev za iseljenje bespravno useljenih lica iz stana ili zajedničkih prostorija stranka prilaže ugovor o dodeli stana; rešenje o korišćenju ili zakupu stana; drugi dokument na osnovu koga se može nedvosmisleno zaključiti da se lice bespravno uselilo; dokaz o uplati lokalne administrativne takse.

Stranka može izričito da izjavi da će sve ili neke od navedenih dokumenata o kojima se vodi službena evidencija pribaviti sama ili da će ih dostaviti naknadno. Takođe, stranka izjavljuje da je saglasna da nadležni organ vrši uvid i pribavi podatke ili dokumenta neophodna za odlučivanje. Svrha postupka je da se izvrši iseljenje bespravno useljenih lica iz stanova i zajedničkih prostorija stambene zgrade.

Postupak za iseljenje je hitan. Donošenje rešenja o iseljenju bespravno useljenih lica iz stana ili zajedničkih prostorija postupka, stambene zgrade, u roku od najkasnije 30 dana od dana podnošenja urednog zahteva. Protiv rešenja o iseljenju lica koje se uselilo u stan ili zajedničke prostorije stambene, odnosno stambenoposlovne zgrade bez pravnog osnova može se izjaviti žalba opštinskom, odnosno gradskom veću, u roku od 15 dana od dana dostavljanja. Rešenje o prinudnom iseljenju donosi se u skladu sa zakonom koji uređuje opšti upravni postupak.

Tekst je uveličan radi lakšeg čitanja
Izašli ste iz uveličanog teksta