Rešavanje radnih sporova
- Šta je Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova i kako mogu koristiti usluge koje Agencija pruža građanima
- Postupak pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje sporova
- Šta je medijacja
- Socijalno – ekonomski savet
- Na koji način zaposleni mogu stupiti u štrajk
Šta je Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova i kako mogu koristiti usluge koje Agencija pruža građanima
Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova obavlja stručne poslove koji se odnose na:
- mirno rešavanje kolektivnih i individualnih sporova; izbor miritelja i arbitara;
- vođenje Imenika miritelja i arbitar;
- stručno usavršavanje miritelja i arbitara; odlučivanje o izuzeću miritelja i arbitara;
- evidenciju o individualnim i kolektivnim radnim sporovima.
Individualnim radnim sporom smatra se spor povodom: otkaza ugovora o radu; radnog vremena; ostvarivanja prava na godišnji odmor; isplate zarade/plate, naknade zarade/plate i minimalne zarade u skladu sa zakonom; isplate naknade troškova za ishranu u toku rada, za dolazak i odlazak sa rada, regresa za korišćenje godišnjeg odmora i druge naknade troškova u skladu sa zakonom; isplate otpremnine pri odlasku u penziju, jubilarne nagrade i drugih primanja u skladu sa zakonom;diskriminacije i zlostavljanja na radu.
Stranom u individualnom sporu, smatra se zaposleni i poslodavac.
Mirenje, jeste postupak u kome miritelj pruža pomoć stranama u kolektivnom sporu sa ciljem da zaključe sporazum o rešenju spora ili u kome miritelj stranama u kolektivnom sporu daje preporuku o načinu rešavanja spora.
Arbitraža jeste postupak u kome arbitar rešava o predmetu individualnog spora.
Postupak pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje sporova
Postupak pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova pokreće se Predlogom za pokretanje postupka, u kome se navode podaci o predlagaču, podaci o drugoj strani u postupku i predmet spora.
Predlog za pokretanje postupka se dostavlja Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova, lično, putem pošte, elektronskom poštom ili faksom, na kontakt naveden na naslovnoj strani sajta.
Po dobijanju Predloga, Agencija isti prosleđuje, uz prateće pismo i dokumentaciju, drugoj strani, koja se o Predlogu izjašnjava u roku od pet radnih dana.
Ako druga strana prihvati Predlog, direktor Agencije donosi Rešenje o određivanju miritelja, odnosno arbitra.
Strane u postupku imaju mogućnost izbora miritelja i arbitra iz Imenika miritelja i arbitara ukoliko ne postoji saglasnost oko izbora, određuje ga direktor Agencije.
Ako druga strana u postupku odbije Predlog ili ne odgovori u zakonskom roku, postupak se obustavlja Zaključkom o obustavi postupka.
U individualnim sporovima, arbitar okončava postupak Rešenjem arbitra, koje je konačno, pravnosnažno i izvršno (na koje ne postoji mogućnost žalbe i koje obavezuje strane u postupku-može se prinudno izvršiti). Kad se postupak okonča Rešenjem arbitra, strane u postupku nemaju pravo vođenja sudskog spora po istom osnovu, a nezadovoljna strana ima pravo na tužbu za poništaj domaće arbitražne odluke u skladu sa zakonom.
U kolektivnim radnim sporovima, ukoliko se postigne saglasnost oko predmeta spora Odbor za mirenje (koji čine strane u postupku i miritelj) usvaja Preporuku o rešenju spora. Ukoliko Odbor ne donese preporuku u zakonskom roku od dana zaključenja rasprave, miritelj može na zahtev jedne od strana u sporu da predloži preporuku. Strane u sporu mogu da zaključe sporazum o rešenju spora na osnovu preporuke. Ako je predmet spora kolektivni ugovor, sporazum postaje osnov za zaključivanje, izmene i/ili dopune kolektivnog ugovora.
Jednini izuzetak od dobrovoljnog pokretanja postupka je kolektivni radni spor u delatnostima od opšteg interesa, na koje se primenjuje minimum procesa rada. U tim slučajevima direktor Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova postupak pokreće po službenoj dužnosti.
Šta je medijacja
Medijacija je alternativni način rešavanja sporova, u kojem treće nezavisno, neutralno i nepristrasno lice, posrednik – medijator, pomaže stranama u sukobu da dođu do uzajamno prihvatljivog rešenja.
Posredovanje (medijacija) je postupak, bez obzira na naziv, u kojem strane dobrovoljno nastoje da sporni odnos reše putem pregovaranja, uz pomoć jednog ili više posrednika, koji stranama pomaže da postignu sporazum.
Posredovanje se primenjuje u spornim odnosima u kojima strane mogu slobodno da raspolažu svojim zahtevima, ako drugim zakonom nije propisana isključiva nadležnost suda ili drugog organa, bez obzira da li se sprovodi pre ili posle pokretanja sudskog ili drugog postupka.
Ako jedna strana uputi predlog za zaključenje sporazuma o pristupanju posredovanju, druga strana je dužna da se o navedenom predlogu izjasni, u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga, pisanim putem.
Kada je pokretanje postupka posredovanja posebnim zakonom predviđeno kao uslov za vođenje sudskog ili drugog postupka, odnosno ako su se strane prilikom zaključenja ugovora obavezale da će spor pokušati da reše putem posredovanja pre pokretanja sudskog ili drugog postupka, strana je dužna da pisanim putem predloži drugoj strani zaključenje sporazuma o pristupanju posredovanju.
Postupak posredovanja se pokreće zaključenjem sporazuma o pristupanju posredovanju.
Ako se stranke u toku sudskog ili drugog postupka saglase da pristupe rešavanju spora posredovanjem uz zastoj sudskog postupka, postupak posredovanja se pokreće dostavljanjem sudu ili drugom organu pred kojim se vodi pStrane i posrednik zaključuju sporazum o pristupanju posredovanju u pisanoj formi kojim potvrđuju izbor posrednika, uređuju međusobna prava i obaveze u skladu sa načelima posredovanja, utvrđuju troškove posredovanja i druga pitanja od značaja za sprovođenje posredovanja.
Postupak posredovanja sprovodi jedan ili više posrednika, koje strane sporazumno odrede.
Ako strane sporazumno ne odrede posrednika, mogu zatražiti da posrednika odredi sud ili drugi organ pred kojim se vodi postupak.
Ko može biti posrednik
Posrednik je fizičko lice koje na nezavisan, neutralan i nepristrasan način posreduje između strana u spornom odnosu.
Za obavljanje poslova posrednika lice mora da ispunjava sledeće uslove:da je poslovno sposobno; da je državljanin Republike Srbije; da je završilo osnovnu obuku za posrednika; da ima visoku stručnu spremu; da nije osuđivano na bezuslovnu kaznu zatvora za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova posredovanja; da ima dozvolu za posredovanje; da je upisano u Registar posrednika.
* U određenim oblastima zakonom mogu biti propisani posebni uslovi za obavljanje posredovanja.
U međunarodnom posredovanju i posredovanju u prekograničnim sporovima posrednik može biti i strani državljanin pod uslovom da je ovlašćen da se bavi posredovanjem u drugoj državi, pod uslovom uzajamnosti. Posrednik može biti i državljanin države članice, pod uslovom da je ovlašćen da se bavi posredovanjem u državi članici.
Sudije mogu obavljati posredovanje isključivo van radnog vremena i bez naknade.
Socijalno – ekonomski savet
Socijalno-ekonomski savet se osniva u cilju uspostavljanja i razvoja socijalnog dijaloga u pitanjima od značaja za ostvarivanje ekonomskih i socijalnih sloboda i prava čoveka, materijalnog, socijalnog i ekonomskog položaja zaposlenih i poslodavaca i uslova njihovog života i rada, razvoja kulture pregovaranja, podsticanja mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova, razvoja demokratije i izdavanja časopisa, brošura i drugih publikacija iz delokruga svog rada.
Sedište Socijalno-ekonomskog saveta je u Beogradu. Socijalno-ekonomski savet ima 18 članova.
Socijalno-ekonomski savet čini šest predstavnika Vlade, šest predstavnika sindikata i šest predstavnika poslodavaca, osnovanih za teritoriju Republike Srbije.Predstavnici sindikata i poslodavaca utvrđuju se srazmerno broju članova.
Članovi Socijalno-ekonomskog saveta imenuju se na četiri godine.Svaki član Socijalno-ekonomskog saveta ima svog zamenika koji ga, u slučaju odsutnosti, zamenjuje na sednicama.
Socijalno-ekonomski savet za teritoriju autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave može da se osnuje sporazumom između nadležnog izvršnog organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, sindikata i poslodavaca, osnovanih za teritoriju autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave. O navedenim savetima se vodi registar.
Sporazum o osnivanju lokalnog saveta sadrži naročito: sastav i broj članova lokalnog saveta, delokrug rada, ciljeve osnivanja i delovanja, način finansiranja i obavljanja administrativno-tehničkih poslova i druga pitanja značajna za rad lokalnog saveta u skladu sa ovim zakonom.
Na koji način zaposleni mogu stupiti u štrajk?
Pravo na štrajk, kao jedno od osnovnih prava u fuknkciji zaštite socijalnih i ekonomskih interesa zaposlenih, predstavlja Ustavom priznatu kategoriju.
Štrajk je prekid rada koji zaposleni organizuju radi zaštite svojih profesionalnih i ekonomskih interesa po osnovu rada.
* Zaposleni slobodno odlučuju o svom učešću u štrajku.
Štrajk se može organizovati u preduzeću ili drugom pravnom licu, odnosno u njihovom delu ili kod fizičkog lica koje obavlja privrednu ili drugu delatnost ili uslugu, ili u grani i delatnosti, ili kao generalni štrajk. Štrajk se može organizovati i kao štrajk upozorenja i može trajati najduže jedan sat.
Odluku o stupanju u štrajk i štrajk upozorenja kod poslodavca donosi organ sindikata određen opštim aktom sindikata ili većina zaposlenih. Odlukom o stupanju u štrajk utvrđuju se:
- zahtevi zaposlenih; vreme početka štrajka;
- mesto okupljanja učesnika u štrajku ako se štrajk ispoljava okupljanjem zaposlenih i štrajkački odbor koji zastupa interese zaposlenih i u njihovo ime vodi štrajk.
Štrajkački odbor i predstavnici organa kojima je štrajk najavljen dužni su da, od dana najave štrajka i za vreme štrajka, pokušaju da sporazumno reše nastali spor.
Na poziv strana u sporu, u pregovore o sporazumnom rešenju nastalog spora mogu se uključiti predstavnici sindikata ako sindikat nije organizator štrajka, odgovarajućih udruženja poslodavaca ako štrajk nije njima najavljen i predstavnici nadležnih državnih organa, odnosno organa lokalne samouprave. Štrajkački odbor i zaposleni koji učestvuju u štrajku dužni su da štrajk organizuju i vode na način kojim se ne ugrožava bezbednost lica i imovine i zdravlje ljudi, onemogućava nanošenje neposredne materijalne štete i omogućava nastavak rada po okončanju štrajka Štrajk prestaje sporazumom strana u sporu ili odlukom sindikata, odnosno većine zaposlenih o prestanku štrajka. Štrajkački odbor i zaposleni koji učestvuju u štrajku ne mogu sprečavati poslodavca da koristi sredstva i raspolaže sredstvima kojima obavlja delatnost.
Štrajkački odbor i zaposleni koji učestvuju u štrajku ne smeju sprečavati zaposlene koji ne učestvuju u štrajku da rade.
** Za svaki novi štrajk učesnici u štrajku dužni su da donesu novu odluku o štrajku.
