Pravosudni sistem Republike Srbije
- Sudska vlast
- Javno tužilaštvo u Republici Srbiji
- Državno pravobranilaštvo Republike Srbije
- Advokatura u Republici Srbiji
- Javni beležnici u Republici Srbiji
- Šta je amnestija, a šta pomilovanje?
- Pravo na nepristrasno i pravično suđenje i suđenje u razumnom roku
Sudska vlast
Sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima opšte i posebne nadležnosti. Sudovi opšte nadležnosti jesu: osnovni sudovi (66), viši sudovi (25), apelacioni sudovi (Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Niš), Vrhovni kasacioni sud. Vrhovni kasacioni sud je najviši sud u Republici Srbiji. Sedište Vrhovnog kasacionog suda je u Beogradu. Sudovi posebne nadležnosti jesu: Upravni sud (sedište Upravnog suda je u Beogradu, a postoje i tri odeljenja u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu), prekršajni sudovi (44) i Prekršajni apelacioni sud, privredni sudovi (16) i Privredni apelacioni sud. Osnivanje, organizacija, nadležnost, uređenje i sastav sudova uređuju se zakonom. Ne mogu se osnivati privremeni, preki ili vanredni sudovi.
Javno tužilaštvo u Republici Srbiji
Javno tužilaštvo je samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. Javno tužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava, zakona, potvrđenog međunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona. Republičko javno tužilaštvo je najviše javno tužilaštvo u Republici Srbiji, na čelu njega se nalazi Republički javni tužilac koji vrši nadležnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti Republike Srbije.
Javno tužilaštvo Republike Srbije čine Republičko javno tužilaštvo, apelaciona javna tužilaštva (Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Niš), viša javna tužilaštva (26), osnovna javna tužilaštva (34) i javna tužilaštva posebne nadležnosti. Javna tužilaštva posebne nadležnosti jesu Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine.
Republičko javno tužilaštvo, Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine, osnivaju se za teritoriju Republike Srbije.
Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine imaju sedište u Beogradu.
Apelaciono javno tužilaštvo osniva se za područje apelacionog suda. Više javno tužilaštvo osniva se za područje višeg suda, a osnovno javno tužilaštvo se osniva za područje jednog ili više osnovnih sudova.
Javno tužilaštvo može imati odeljenja van svog sedišta, kao i posebna odeljenja koja se obrazuju za gonjenje određenih krivičnih dela, u skladu sa zakonom.
Državno pravobranilaštvo Republike Srbije
Pravobranilaštvo je organ koji obavlja poslove pravne zaštite imovinskih prava i interesa Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave. Poslove pravobranilaštva za zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije obavlja Državno pravobranilaštvo.
Državno pravobranilaštvo Republike Srbije
Poslove pravobranilaštva za zaštitu imovinskih prava i interesa autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave obavljaju pravobranilaštva autonomnih pokrajina i pravobranilaštva jedinica lokalne samouprave. Uređenje i organizacija, kao i druga pitanja od značaja za rad pravobranilaštva autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave utvrđuju se odlukom autonomne pokrajine, odnosno odlukom jedinice lokalne samouprave, u skladu sa osnovama za uređenje i organizaciju pravobranilaštva propisanih Zakonom o pravobranilaštvu.
Sedište Državnog pravobranilaštva je u Beogradu. Funkciju Državnog pravobranilaštva obavljaju državni pravobranilac i zamenici državnog pravobranioca. Državno pravobranilaštvo ima i 11 odeljenja u: Valjevu, Zaječaru, Zrenjaninu, Kraljevu, Kragujevcu, Leskovcu, Nišu, Novom Sadu, Požarevcu, Subotici i Užicu.
Nadležnost Državnog pravobranilaštva je propisana članom 11-18. Zakona o državnom pravobranilaštvu.
Advokatura u Republici Srbiji
Ustav RS svakome, pod uslovima određenim zakonom, jemči pravo na pravnu pomoć. Pravnu pomoć pružaju advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.
Statut advokatske komore Srbije
Kodeks profesionalne etike advokata
Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata
Advokatura je nezavisna i samostalna služba pružanja pravne pomoći fizičkim i pravnim licima.
Samostalnost i nezavisnost advokature ostvaruje se:
1) samostalnim i nezavisnim obavljanjem advokature;
2) pravom stranke na slobodan izbor advokata;
3) organizovanjem advokata u Advokatsku komoru Srbije i advokatske komore u njenom sastavu, kao samostalne i nezavisne organizacije advokata;
4) donošenjem opštih akata od strane advokatskih komora;
5) odlučivanjem o prijemu u advokaturu i o prestanku prava na bavljenje advokaturom.
Javni beležnici u Republici Srbiji
Javni beležnik je stručnjak iz oblasti prava, imenovan od strane ministra nadležnog za pravosuđe, koji na osnovu javnih ovlašćenja prihvata od stranaka izjave volje i daje im potrebnu pismenu formu i o tome izdaje isprave koje imaju karakter javnih isprava, čuva originale tih isprava i druge poverene dokumente, izdaje prepise isprava, javno potvrđuje činjenice, daje strankama savete o pitanjima koja su predmet njegove delatnosti i preduzima druge radnje i vrši druge poslove određene zakonom. Javno beležništvo je služba od javnog poverenja. Javni beležnik obavlja delatnost kao isključivo i stalno zanimanje dok mu ne prestane delatnost. U obavljanju delatnosti javni beležnik je samostalan i nezavisan.
Koja su ovlašćenja javnog beležnika?
Javni beležnik je ovlašćen da obavlja sledeće poslove:
1) sastavlja, overava i izdaje javne isprave o pravnim poslovima, izjavama i činjenicama na kojima se zasnivaju prava i overava privatne isprave;
2) preuzima na čuvanje isprave, novac, hartije od vrednosti i druge predmete;
3) na osnovu Zakona o javnom beležništvu i po odluci suda obavlja poslove koji mu se po zakonu mogu poveriti;
4) preduzima druge radnje u skladu sa zakonom.
Šta su javnobeležničke isprave?
Javnobeležničke isprave su isprave o pravnim poslovima i izjavama koje su sastavili javni beležnici (javnobeležnički zapisi), zapisnici o pravnim i drugim radnjama koje su obavili ili kojima su prisustvovali javni beležnici (javnobeležnički zapisnici) i potvrde o činjenicama koje su posvedočili javni beležnici (javnobeležničke potvrde), nejavne isprave koje su potvrdili javni beležnici (javnobeležnička solemnizacija), kao i nejavne isprave kod kojih je javni beležnik overio potpis, odnosno overio autentičnost prepisa, prevoda ili izvoda (javnobeležničke overe).
Šta je amnestija, a šta pomilovanje?
Amnestija i pomilovanje jesu instituti krivičnog prava koji su regulisani Krivičnim zakonikom Republike Srbije. Njima se praktično vrši abolicija određene grupe lica ili pojedinca u pogledu krivičnog gonjenja ili izvršenja krivičnih sankcija.
Licima koja su obuhvaćena aktom amnestije daje se oslobođenje od krivičnog gonjenja ili potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne, zamenjuje se izrečena kazna blažom kaznom, daje se rehabilitacija ili se ukidaju pojedine ili sve pravne posledice osude. Amnestijom se mogu ukinuti sledeće mere bezbednosti: zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, zabrana upravljanja motornim vozilom i proterivanje stranaca iz zemlje.
Pomilovanjem se poimenično određenom licu daje oslobođenje od krivičnog gonjenja ili potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne, zamenjuje se izrečena kazna blažom kaznom ili uslovnom osudom, daje se rehabilitacija, određuje kraće trajanje određene pravne posledice osude ili se ukidaju pojedine ili sve pravne posledice osude. Pomilovanjem se može ukinuti ili odrediti kraće trajanje mere bezbednosti zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, zabrana upravljanja motornim vozilom i proterivanje stranca iz zemlje.
Davanjem amnestije ili pomilovanja ne dira se u prava trećih lica koja se zasnivaju na osudi, na primer, pravo oštećenog tj. žrtve određenog krivičnog dela da ostvari pravo na nadoknadu štete.
* Akt o amnestiji se donosi u formi zakona, njega usvaja Narodna skupština Republike Srbije većinom glasova svih narodnih poslanika. Amnestija ne može biti predmet referenduma. S druge strane, Predsednik Republike Srbije je nadležan za donošenje odluke o pomilovanju, i ta odluka se odnosi na poimenično određeno lice.
