Odmori i odsustva
Odmori i odsustva
- Pravo na odmor i vrste odmora
- Korišćenje i dužina godišnjeg odmora
- Plaćeno i neplaćeno odsustvo
- Porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta
Pravo na odmor i vrste odmora
Zaposleni ima pravo na dnevni, nedeljni i godišnji odmor u skladu sa zakonom o radu.
Zaposleni koji radi najmanje šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta. Zaposleni koji radi duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta. Zaposleni koji radi duže od 10 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta. Odmor u toku dnevnog rada ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena.
Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno kojem se dodaje vreme iz dnevnog odmora. Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom. Poslodavac može da odredi drugi dan za korišćenje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva.
Zaposleni ima pravo na godišnji odmor. Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca.
Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade. Ovo pravo imaće i zaposleni koji je tokom ovih mesec dana bio na bolovanju ili je npr. koristio pravo na plaćeno odsustvo, jer se vreme koje je provedeno na odsustvu sa rada po oba ova osnova uračunava u ukupno vreme provedeno na radu, odnosno smatra se neprekidnim radom.
Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa kada je poslodavac dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplatiti novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, i to u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Korišćenje i dužina godišnjeg odmora
Pravo na godišnji odmor ostvaruju zaposleni i za vreme:
- privremene sprečenosti za rad (za vreme redovnog i porodiljskog bolovanja),
- odsustva radi nege deteta i posebne nege deteta i plaćenog odsustva.
Godišnji odmor može najmanje da traje 20 radnih dana, a opštim aktom i ugovorom o radu može se utvrditi i duže trajanje. Zakonski maksimum trajanja godišnjeg odmora nije utvrđen Zakonom, ali je u praksi slučaj da se opštim aktom utvrdi ovaj maksimum i to najčešće do 30 dana, a izuzetno i duže.
Poslodavac je dužan da o pravu na godišnji odmor zaposlenog odluči rešenjem. Pravilo je da se rešenje o korišćenju godišnjeg odmora dostavlja zaposlenom najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora, a izuzetno, ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora.
Poslodavcu je dato da može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.
Godišnji odmor se može koristiti jednokratno, u dva ili u više delova. Ako zaposleni koristi godišnji odmor iz dva dela prvi deo mora trajati najmanje dve radne nedelje neprekidno a preostali deo se može iskoristiti najkasnije do 30. juna naredne godine. Posle navedenog perioda zaposleni ne može koristiti odmor iz prethodne godine, odnosno neiskorišćeni godišnji odmor mu propada.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava prema sledećim kriterijumima:
- po osnovu doprinosa na radu (zavisi od ocene rada koju daje neposredni rukovodilac-najviše 5 radnih dana)
- po osnovu stručne spreme (zaposlenom sa visokim obrazovanjem – za 5 radnih dana, zaposlenom sa srednjom školskom spremom – za 3 radna dana, zaposlenom sa ostalim stepenima školske spreme – za 1 radni dan)
- po osnovu godina rada provedenih u radnom odnosu (zaposlenom preko 30 godina rada provedenih u radnom odnosu – za 5 radnih dana, zaposlenom od 25 do 30 godina rada – za 4 radna dana, zaposlenom od 15 do 25 godina rada – za 3 radna dana, zaposlenom od 5 do 15 godina rada – za 2 radna dana, zaposlenom do 5 godina rada – za 1 radni dan)
- po osnovu uslova rada (za rad na radnim mestima sa povećanim rizikom – za 3 radna dana, za rad na radnom mestu na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme – za 10 radnih dana, za noćni rad – za 2 radna dana); zaposlenoj osobi sa invaliditetom – za 5 radnih dana
- po osnovu brige o deci i članovima uže porodice: – za najviše 5 radnih dana
Zaposleni koji zasnuju, odnosno kojima prestane radni odnos u kalendarskoj odnosno tekućoj godini imaju pravo na srazmerni deo godišnjeg odmora, odnosno onoliko dvanaestina od ukupnog godišnjeg odmora koliko su meseci proveli, odnosno koliko će provesti u radnom odnosu.
Sticanje prava na godišnji odmor, odnosno na njegov srazmerni deo nije uslovljeno vrstom radnog odnosa, odnosno da li je u pitanju rad na određeno ili neodređeno vreme, niti da li je npr. zasnovan radni odnos sa pripravnikom ili je ugovoren probni rad. Srazmerni godišnji odmor ostvariće svi oni zaposleni koji su zasnovali radni odnos u tekućoj godini, odnosno oni kojima radni odnos prestaje u kalendarskoj godini. Jedina razlika između radnog odnosa na određeno i neodređeno vreme jeste u tome što se prilikom izračunavanja dužine odmora kod zaposlenih na određeno vreme uzima u obzir period na koji su zasnovali radni odnos, dok se kod zaposlenih na neodređeno vreme polazi od pretpostavke da radni odnos traje i po isteku kalendarske godine te se uvek uzima broj meseci od momenta zasnivanja odmora pa do isteka te godine.
Pravo zaposlenog na godišnji odmor u slučaju bolovanja, odsustva u vezi materinstva ili neplaćenog odsustva
U slučaju duže odsutnosti zaposlenog sa posla npr. u slučaju bolovanja, odsustva u vezi materinstva ili neplaćenog odsustvaZakon o radu utvrđuje da se odsustvovanje po osnovu privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju kao i odsustva sa rada uz naknadu zarade smatraju neprekidnim radom, odnosno da tokom ovih odsustava zaposleni nema prekida u radnom odnosu i ostvaruje pravo na godišnji odmor u punom obimu.
Plaćeno i neplaćeno odsustvo
Plaćeno odsustvo
Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) u ukupnom trajanju do pet radnih dana u toku kalendarske godine, u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu.
Pored prava na odsustvo, zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo još: pet radnih dana zbog smrti člana uže porodice i dva uzastopna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi računajući i dan davanja krvi.
Članovima uže porodice smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.
Ostali razlozi za korišćenje plaćenog odsustva, pored zakonom utvrđenih, mogli bi biti: polaganje ispita, selidba, učešće na raznim takmičenjima, smrt srodnika, itd.
Vreme trajanja plaćenog odsustva utvrđuje se opštim aktom i ugovorom o radu.
Neplaćeno odsustvo
Poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo).
Za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno.
Zaposleni u jedinicama lokalne samouprave ima pravo na neplaćeno odsustvo u kalendarskoj godini, i to:
1) radi školovanja, specijalizacije ili drugog vida stručnog obrazovanja i usavršavanja (master, doktorat) kojem zaposleni pristupa na svoju inicijativu - do 30 radnih dana;
2) radi negovanja obolelog člana uže porodice - do 90 radnih dana;
3) radi obavljanja ličnih poslova - do 7 radnih dana;
4) za slučaj smrti bliskog srodnika po krvnom ili tazbinskom srodstvu - do 5 radnih dana;
5) učestvovanje na kulturnim i sportskim priredbama u svojstvu izvođača, kao i učestvovanje na stručnim kongresima i konferencijama.
* Na lični zahtev poslodavac će odobriti zaposlenom neplaćeno odsustvo do 90 dana, koje se može koristiti jednom, u periodu od pet godina, ukoliko odsustvo zaposlenog ne bi bitno uticalo na izvršavanje poslova radnog mesta na koje je raspoređen.
Poslodavac može da odobri zaposlenom neplaćeno odsustvo i u dužem trajanju i u drugim slučajevima, ako odsustvo sa rada zaposlenog ne utiče bitno na organizaciju rada kod poslodavca.
Pravo zaposlenog na neplaćeno odsustvo i dužina njegovog trajanja utvrđuje se rešenjem.
Neplaćeno odsustvo odobrava se, na pismeni zahtev zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni priložio odgovarajuću dokumentaciju (dokaz o postojanju pravnog osnova za korišćenje neplaćenog odsustva).
* Napomena: Poslodavac će zaposlenom, na lični zahtev, odobriti neplaćeno odsustvo u toku kalendarske godine u slučajevima utvrđenim kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Poslodavac može, na zahtev zaposlenog, da zaposlenom omogući korišćenje neplaćenog odsustva i u dužem trajanju od trajanja utvrđenog kolektivnim ugovorom kod poslodavca, kada to ne remeti proces rada.
Pismeni zahtev za neplaćeno odsustvo zaposleni podnosi neposrednom rukovodiocu najmanje dve nedelje pre datuma korišćenja odsustva, izuzev u slučajevima bolesti ili smrti u porodici.
Saglasnost na neplaćeno odsustvo daje neposredni rukovodilac, a odobrava direktor zdravstvene ustanove, ako se odobrenim neplaćenim odsustvom ne ugrožava proces i organizacija rada.
Kolektivnim ugovorom utvrđuju se veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom, kao i prava koja nisu utvrđena zakonom, ukoliko zakonom nije određeno drukčije.
Mirovanje radnog odnosa
Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog:
1) odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka;
2) upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva;
3) privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca;
4) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca;
5) izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci.
Zaposleni kome miruju prava i obaveze ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere - vrati na rad kod poslodavca. Ova prava ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.
