Prava deteta i učenika

Prava se ostvaruju se u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima, Ustavom republike Srbije i zakonskim okvirom u obrazovanju.

Ustanova, odnosno zaposleni u ustanovi dužni su da obezbede ostvarivanje prava deteta i učenika, a naročito pravo na:

1. Kvalitetan obrazovno-vaspitni rad.


2. Uvažavanje ličnosti.


3. Podršku za svestrani razvoj ličnosti, podršku za posebno iskazane talente i njihovu afirmaciju.


4. Zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.


5. Blagovremenu i potpunu informaciju o pitanjima od značaja za obrazovanje i vaspitanje.


6. Informacije o pravima i obavezama


7. Učestvovanje u radu organa škole, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.


8. Slobodu udruživanja u različite grupe, klubove i organizovanje učeničkog parlamenta.


9. Javnost i obrazloženje ocene i podnošenje prigovora na ocenu i ispit.


10. Pokretanje inicijative za preispitivanje odgovornosti učesnika u obrazovno-vaspitnom procesu ukoliko prava iz stava 2. tač. 1)-9) ovog člana nisu ostvarena


11. Zaštitu i pravično postupanje ustanove prema detetu i učeniku.


12. Stipendiju, kredit, smeštaj i ishranu u domu učenika, u skladu sa posebnim zakonom.


13. Druga prava u oblasti obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa zakonom.

Učenik, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta i učenika može da podnese pismenu prijavu direktoru ustanove u slučaju povrede prava iz stava 2. ovog člana ili neprimerenog ponašanja zaposlenih prema detetu i učeniku, u skladu sa opštim aktom ustanove, u roku od osam dana od dana saznanja o povredi prava.

Zaposleni u ustanovi dužan je da odmah po saznanju, a najkasnije narednog radnog dana, podnese pismenu prijavu direktoru da je učinjena povreda prava deteta i učenika.

Direktor je dužan da prijavu iz st. 3. i 4. ovog člana razmotri i da, uz konsultaciju sa učenikom i roditeljem, odnosno drugim zakonskim zastupnikom deteta i učenika, kao i zaposlenim odluči i preduzme odgovarajuće mere, u roku od osam dana od dana prijema prijave.

Obaveze učenika

* U ostvarivanju svojih prava učenik ne sme da ugrožava druge u ostvarivanju prava.

Učenik ima obavezu da:

1. Redovno pohađa nastavu i izvršava školske obaveze.


2. Poštuje pravila ponašanja u školi, odluke direktora i organa škole.


3. Radi na usvajanju znanja, veština i stavova utvrđenih školskim programom, prati sopstveni napredak i izveštava o tome nastavnike i roditelje, odnosno druge zakonske zastupnike.


4. Ne ometa izvođenje nastave i ne napušta čas bez prethodnog odobrenja nastavnika.


5. Poštuje ličnost drugih učenika, nastavnika i ostalih zaposlenih u školi.


6. Čuva imovinu škole i čistoću i estetski izgled školskih prostorija.


7. Stara se o očuvanju životne sredine i ponaša u skladu sa pravilima ekološke etike.

Prijava Ministarstvu radi zaštite prava deteta i učenika

Učenik, roditelj odnosno drugi zakonski zastupnik deteta i učenika, ima pravo da podnese prijavu Ministarstvu, ukoliko smatra da su mu povređena prava utvrđena ovim ili drugim zakonom, u slučaju:

1. Donošenja ili nedonošenja odluke organa ustanove po podnetoj prijavi, prigovoru ili žalbi


2. Ako je povređena zabrana


3. Povrede prava deteta i učenika

Prijavu učenik, njegov roditelj odnosno drugi zakonski zastupnik deteta i učenika može podneti u roku od osam dana od dana saznanja za povredu svojih prava. Ako oceni da je prijava osnovana, Ministarstvo će u roku od osam dana od dana prijema prijave upozoriti ustanovu na uočene nepravilnosti i odrediti joj rok od tri dana od upozorenja za otklanjanje uočene nepravilnosti.

Ako ustanova ne postupi po upozorenju, Ministarstvo će preduzeti odgovarajuće mere, u skladu sa zakonom.

Pravo na obrazovanje i vaspitanje

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik“, br. 88/2017, 27/2018 – dr. zakon, 10/2019, 27/2018 – dr. zakon i 6/2020) predstavlja krovni zakon kojim se uređuje predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje i obrazovanje odraslih. Sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu, učenike jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu teškoća i smetnji u razvoju i invaliditeta.

* Svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje.

Državljani Republike Srbije jednaki su u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje.

Lice sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njegove obrazovne i vaspitne potrebe u sistemu obrazovanja i vaspitanja, uz pojedinačnu odnosno grupnu dodatnu podršku u nastavi i učenju ili u posebnoj vaspitnoj grupi ili školi, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Lice sa izuzetnim sposobnostima ima pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njegove posebne obrazovne i vaspitne potrebe, u obrazovno-vaspitnom sistemu, u posebnim odeljenjima ili posebnoj školi.

Strani državljanin, lice bez državljanstva i lice tražilac državljanstva ima pravo na obrazovanje i vaspitanje pod istim uslovima i na način propisan za državljane Republike Srbije.

Ko ima pravo na besplatno obrazovanje?

U ustanovi čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave obezbeđuje se besplatno:

1. Vaspitanje i obrazovanje dece u godini pred polazak u školu
2. Osnovno obrazovanje i vaspitanje učenika i odraslih
3. Srednje obrazovanje redovnih i vanrednih učenika

---

Redovan učenik jeste lice koje je u prvom razredu srednjeg obrazovanja i obrazovanja za rad mlađe od 17 godina, a vanredan učenik - lice starije od 17 godina.

Izuzetno i lice mlađe od 17 godina može da stiče srednje obrazovanje ili obrazovanje za rad u svojstvu vanrednog učenika, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove obrazovanja i vaspitanja, i to:

- lice koje se profesionalno bavi sportom

- lice čija priroda bolesti objektivno ne dozvoljava redovno pohađanje nastave

- u drugim opravdanim slučajevima kada objektivne okolnosti ne dozvoljavaju redovno pohađanje nastave

---

* Izuzetno, lice starije od 17 godina koje je prethodne školske godine završilo osnovnu školu u trajanju od osam godina, može u narednoj školskoj godini upisati srednju školu u svojstvu redovnog učenika.

* Lice koje je steklo srednje obrazovanje, a želi da se prekvalifikuje ili dokvalifikuje, stekne specijalističko ili majstorsko obrazovanje, plaća školarinu.

* Izuzetno, lica koja se iz zdravstvenih razloga prekvalifikuju ili dokvalifikuju ne plaćaju školarinu.

---

Visinu školarine utvrđuje ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja i vaspitanja, prema vrstama obrazovanja i vaspitanja, s tim da se pojedini vanredni učenici - lica starija od 17 godina, usled teške materijalne i socijalne situacije, mogu osloboditi plaćanja školarine, radi postizanja pune ravnopravnosti u sticanju obrazovanja i vaspitanja.

Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta i učenika može da se opredeli za sticanje osnovnog obrazovanja i vaspitanja, kod kuće, uz obezbeđivanje troškova obrazovanja i vaspitanja.

Koji nivo obrazovanja je obavezan?

U Republici Srbiji obavezno je predškolsko vaspitanje i obrazovanje, tačnije, pripremni predškolski program koji traje devet meseci (može se realizovati ili u predškolskoj ustanovi ili u osnovnoj školi), prvi je deo obaveznog obrazovanja i obuhvata decu uzrasta između pet i po i šest i po godina, i osnovno obrazovanje i vaspitanje koje obuhvata decu uzrasta od sedam godina, odnosno, da bi bilo upisano u prvi razred, dete mora da ima najmanje 6,5, a najviše 7,5 godina.

Šta obuhvata predškolsko vaspitanje i obrazovanje?

Predškolsko obrazovanje je podeljeno na tri nivoa:

* Jaslice i vrtić su opcioni i zavise od odluke roditelja.

---

Pripremni predškolski program je obavezan za svu decu u Republici Srbiji.

Pripremni predškolski program se sastoji od opštih poludnevnih ili celodnevnih vaspitno-obrazovnih aktivnosti i izbornih specijalizovanih programa, zavisno od interesovanja dece i njihovih roditelja, institucionalnih kapaciteta i resursa koje obezbeđuju lokalne vlasti.

Traje najmanje devet meseci, četiri sata dnevno. Deca primljena na ovaj program ne mogu biti mlađa od pet i po ili starija od šest i po godina na početku školske godine u kojoj kreću sa pohađanjem.

Funkcija pripremnog predškolskog programa je da obezbedi jednake uslove za svu decu i produbi njihovo društveno iskustvo, što olakšava društveno-kulturne razlike među decom i stavlja ih u istu ili sličnu situaciju kad krenu u osnovnu školu. U tom smislu, prelazak dece iz sistema predškolskog obrazovanja i vaspitanja u osnovni obrazovni sistem. PPP se realizuje u skladu sa preporukama datim Pravilnikom o bližim uslovima za sprovođenje Pripremnog predškolskog programa.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom mogu da pohađaju ili redovne predškolske grupe ili takozvane razvojne grupe. Obe su organizovane u skladu sa individualnim obrazovnim i vaspitnim planom, kako je navedeno u Pravilniku o sprovođenju i evaluaciji individualnog obrazovnog plana.

Dodatna obrazovna, zdravstvena ili socijalna podrška može se obezbediti deci sa smetnjama u razvoju u relevantnim organizacijama, ako to zatraži njihova ustanova predškolskog vaspitanja i obrazovanja.

Upis u predškolsku ustanovu

Šta podrazumeva osnovno obrazovanje i vaspitanje u Srbiji?

Osnovno obrazovanje i vaspitanje je obavezno i besplatno. Osnovni zadatak osnovnog obrazovanja je da omogući kvalitetno obrazovanje i vaspitanje za svako dete i učenika, pod jednakim uslovima, bez obzira gde se škola nalazi, odnosno gde se obrazovanje i vaspitanje odvija.

Lica koja obavljaju obrazovno-vaspitni rad i druga lica zaposlena u školi naročito treba da promovišu jednakost među svim učenicima i aktivno se suprotstavljati svim vrstama diskriminacije i nasilja.

Osnovno obrazovanje i vaspitanje ostvaruje se u trajanju od osam godina u dva obrazovna ciklusa.

Prvi ciklus obuhvata prvi, drugi, treći i četvrti razred.

Drugi ciklus obuhvata peti, šesti, sedmi i osmi razred.

Trajanje osnovnog obrazovanja i vaspitanja može biti duže ili kraće od trajanja od osam godina, u zavisnosti od postignuća i napredovanja učenika. Učeniku koji je navršio 15 godina života prestaje obaveza pohađanja škole istekom te školske godine.

Škola je dužna da učeniku koji je navršio 15 godina života, a nije stekao osnovno obrazovanje i vaspitanje, omogući školovanje do navršenih 17 godina života, ako to zahteva učenik ili njegov roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik. Učenik koji je navršio 15 godina života, a nije stekao osnovno obrazovanje i vaspitanje, može da nastavi sticanje obrazovanja po programu funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih.

Obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu. Za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na jeziku i pismu nacionalne manjine.

Upis u osnovnu školu

Spisak osnovnih škola

---

Delatnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja obavlja osnovna škola i to:

1. Osnovna škola
2. Osnovna škola za obrazovanje odraslih
3. Osnovna muzička škola
4. Osnovna baletska škola
5. Osnovna škola za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom

Izuzetno, delatnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja obavlja i obrazovno-vaspitni centar kao ustanova u kojoj se osim osnovnog obrazovanja i vaspitanja, odnosno predškolskog i osnovnog obrazovanja i vaspitanja, ostvaruje i srednje obrazovanje i vaspitanje.

Delatnost osnovnog obrazovanja odraslih ostvaruje se u skladu sa Zakonom i posebnim zakonom koji uređuje oblast obrazovanja odraslih.

Obrazovno-vaspitni rad u školi ostvaruje se na osnovu školskog programa.

Škola može da ostvaruje i:

1. Školski program za obrazovanje odraslih
2. Školski program za muzičko obrazovanje
3. Školski program za baletsko obrazovanje
4. Individualni program srpskog jezika, odnosno jezika nacionalne manjine za učenike koji ne poznaju jezik na kojem se izvodi nastava
5. Predškolski program, odnosno pripremni predškolski program
6. Druge programe usmerene na unapređivanje i povećanje kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada

Izuzetno, škola može da ostvaruje i predškolski program, ukoliko nije moguće organizovanje predškolskog programa na nivou predškolske ustanove, uz saglasnost Ministarstva.

Škola za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ostvaruje obrazovno-vaspitni rad u skladu sa individualnim obrazovnim planom učenika.

Šta podrazumeva srednje obrazovanje u Srbiji?

Srednje obrazovanje odvija se u srednjim školama koje ostvaruju školski program opšteg, stručnog i umetničkog obrazovanja, a može da ostvaruje i individualni obrazovni plan za učenike i odrasle sa smetnjama u razvoju.

Upis u srednju školu

Srednja škola nije obavezna i traje od tri do četiri godine (razreda). Učenici obično upisuju srednju školu sa 15 godina, po završetku osnovne škole.

Završni ispit u osnovnoj školi je kriterijum za prijem, zajedno sa školskim postignućima učenika (prosek ocena) tokom osnovnog obrazovanja. Iako se uzima u obzir učenikov izbor škola, bolji rezultati završnog ispita i prosek ocena povećavaju verovatnoću upisa u željenu školu.

Opšte srednje obrazovanje - u Srbiji traje četiri godine, i obično mu sledi visoko obrazovanje jer učenici nakon završetka nisu kvalifikovani za tržište rada. Škole su najčešće besplatne javne škole, ali postoje i privatne i strane škole.

Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju

Delatnost srednjeg obrazovanja i vaspitanja obavlja se u srednjoj školi, i to:

- Gimnaziji

U gimnaziji se stiče opšte obrazovanje i vaspitanje u četvorogodišnjem trajanju kojim se obezbeđuje priprema za nastavak obrazovanja u visokoškolskim ustanovama. U specijalizovanoj gimnaziji i odeljenjima za učenike sa izuzetnim sposobnostima ostvaruju se posebni nastavni planovi i programi za učenike sa izuzetnim sposobnostima u četvorogodišnjem trajanju, kojima se obezbeđuje priprema za nastavak obrazovanja u visokoškolskim ustanovama.

---

- Stručnoj školi

U stručnoj školi se stiču odgovarajuće opšte i stručno obrazovanje i vaspitanje u trogodišnjem i četvorogodišnjem trajanju za obavljanje poslova odgovarajućeg zanimanja i za nastavak obrazovanja u visokoškolskim ustanovama.

U stručnoj školi mogu da se stiču specijalističko i majstorsko obrazovanje u trajanju od godinu dana do dve godine, i drugi oblici stručnog obrazovanja: obrazovanje za rad u trajanju od dve godine, stručno osposobljavanje i obuka do godinu dana.

---

- Umetničkoj školi

U umetničkoj školi se stiče opšte i umetničko obrazovanje i vaspitanje u četvorogodišnjem trajanju za obavljanje poslova odgovarajućeg zanimanja i za nastavak obrazovanja u visokoškolskim ustanovama

---

- Mešovitoj školi (gimnaziji i stručnoj ili umetničkoj školi)

Mešovita škola obezbeđuje obrazovanje i vaspitanje koje se stiče u gimnaziji i stručnoj školi, odnosno u gimnaziji i umetničkoj školi.

---

- Školi za učenike sa smetnjama u razvoju.

U školi za učenike sa smetnjama u razvoju ostvaruje se obrazovanje i vaspitanje za odgovarajuća zanimanja učenika koji ovu školu pohađaju na osnovu mišljenja interresorne komisije za procenu dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške učeniku uz saglasnost roditelja.

* Obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na srpskom jeziku. Za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se i na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezično, ako se prilikom upisa u prvi razred za to opredeli najmanje 15 učenika. Obrazovno-vaspitni rad može da se izvodi na stranom jeziku, odnosno dvojezično, uz saglasnost Ministarstva.

Šta je dualno obrazovanje?

Dualno obrazovanje je model realizacije u sistemu srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja u kome se kroz teorijsku nastavu i vežbe u školi i učenje kroz rad kod poslodavca, stiču, usavršavaju i izgrađuju znanja, veštine, sposobnosti i stavovi u skladu sa standardom kvalifikacije i planom i programom nastave i učenja.

Struktura upisa učenika u srednje stručne škole po područjima rada za obrazovne profile u dualnom obrazovanju utvrđuje se u skladu s potrebama privrede, na osnovu izjava poslodavaca o uključivanju u dualno obrazovanje i mogućnostima daljeg školovanja budućih učenika.

Ministarstvo u konkursu za upis učenika u srednju školu informiše učenike i roditelje o školama i obrazovnim profilima koje ostvaruju obrazovanje po dualnom modelu.

Dualno obrazovanje je regulisano Zakonom o dualnom obrazovanju.

Stručna praksa može da se odvija kod samo jednog poslodavca ili u različitim preduzećima. Međusobna prava i obaveze učenika i poslodavca uređuju se ugovorom o učenju kroz rad koji zaključuju poslodavac i učenik ili roditelj odnosno drugi zastupnik učenika. Učenici imaju pravo na mesečnu naknadu i to u neto visini od najmanje 70% minimalne cene rada u Republici Srbiji (poslodavac snosi poslodavac).

Poslodavac obezbeđuje sredstava i opremu za ličnu zaštitu na radu; naknadu stvarnih troškova prevoza od škole do mesta izvođenja učenja kroz rad i nazad, najviše u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ukoliko poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz, odnosno ukoliko nije na drugi način obezbeđen; naknadu troškova ishrane u skladu sa opštim aktom poslodavca; osiguranje za slučaj povrede tokom učenja kroz rad kod poslodavca, ukoliko nije na drugi način obezbeđeno.

Zakon o dualnom obrazovanju

Šta podrazumeva obrazovanje odraslih u Srbiji?

Obrazovanje odraslih jeste deo jedinstvenog sistema obrazovanja Republike Srbije, koji obezbeđuje odraslima tokom celog života sticanje kompetencija i kvalifikacija potrebnih za lični i profesionalni razvoj, rad i zapošljavanje, kao i društveno odgovorno ponašanje.

Obrazovanje odraslih ostvaruje se kao formalno obrazovanje, neformalno obrazovanje i informalno učenje.

Formalno obrazovanje odraslih obuhvata osnovno i srednje obrazovanje.

Formalno obrazovanje odraslih jesu organizovani procesi učenja koji se ostvaruju na osnovu nastavnih planova i programa osnovnog i srednjeg obrazovanja, i programa drugih oblika stručnog obrazovanja prilagođenih potrebama i mogućnostima odraslih i zahtevima tržišta rada, u skladu sa zakonom.

Neformalno obrazovanje odraslih jesu organizovani procesi učenja odraslih na osnovu posebnih programa, radi sticanja znanja, vrednosti, stavova, sposobnosti i veština usmerenih na lični razvoj odraslih, rad i zapošljavanje i socijalne aktivnosti.

Informalno učenje odraslih jeste proces samostalnog sticanja znanja, vrednosti, stavova, sposobnosti i veština, u svakodnevnom životnom, radnom i socijalnom okruženju.

Zakon o obrazovanju odraslih

Osnovno obrazovanje odraslih

Šta podrazumeva visoko obrazovanje u Srbiji?

Pravo na visoko obrazovanje imaju sva lica sa položenom opštom, stručnom ili umetničkom maturom, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje srednje obrazovanje.

Izuzetno, pod uslovima određenim statutom visokoškolske ustanove, pravo na visoko obrazovanje ima i lice bez stečenog srednjeg obrazovanja koje konkuriše za upis na studijske programe iz umetničkih oblasti.

Delatnost visokog obrazovanja ostvaruje se kroz akademske i strukovne studije na osnovu akreditovanih studijskih programa za sticanje visokog obrazovanja. Na akademskim studijama izvodi se akademski studijski program, koji osposobljava studente za razvoj i primenu naučnih, umetničkih i stručnih dostignuća. Na strukovnim studijama izvodi se strukovni studijski program, koji osposobljava studente za primenu i razvoj stručnih znanja i veština potrebnih za uključivanje u radni proces.

Radi stručnog osposobljavanja lica sa stečenim srednjim obrazovanjem za uključivanje u radni proces, izvodi se kratki program studija koji ima jasno definisanu strukturu, svrhu i ishode učenja i za koji se izdaje sertifikat o završenom kratkom programu studija i stečenim kompetencijama.

Upis u visokoškolsku ustanovu

---

Sistem visokog obrazovanja u Srbiji nudi dve vrste studija:

• Akademske studije realizovane na univerzitetima
• Strukovne studije realizovane prvenstveno na školama za strukovne studije, a povremeno i na univerzitetima

---

* Visoko obrazovanje se deli na studije prvog, drugog i trećeg stepena.

* Studije trećeg stepena su doktorske akademske studije.

---

Delatnost visokog obrazovanja obavljaju sledeće visokoškolske ustanove:

• Univerzitet
• Fakultet, odnosno umetnička akademija, u sastavu univerziteta
• Akademija strukovnih studija
• Visoka škola
• Visoka škola strukovnih studija

Visokoškolska ustanova organizuje i izvodi studije u toku školske godine koja, po pravilu, počinje 1. oktobra i traje 12 kalendarskih meseci.

---

Školska godina može se deliti na:

1. Dva semestra, od kojih svaki traje, po pravilu, 15 nedelja
2. Tri trimestra, od kojih svaki traje, po pravilu, 10 nedelja
3. Blokove, u ukupnom trajanju, po pravilu, od 30 nedelja, čije se pojedinačno trajanje utvrđuje opštim aktom visokoškolske ustanove

Akademski kalendari se određuju svake godine na institucionalnom nivou, odnosno, visokoškolske institucije mogu imati različite kalendare tokom iste akademske godine. Deo akademske godine koji podrazumeva različite oblike nastave sastoji se iz dva semestra

Ispitni rokovi - Visokoškolske institucije određuju datume i broj ispitnih rokova tokom akademske godine, uglavnom između 4 i 6, na kraju svakog semestra i pred kraj akademske godine, posle letnjeg raspusta.

Visokoškolska ustanova organizuje i izvodi studije na srpskom jeziku. Visokoškolska ustanova može organizovati polaganje ispita i izvoditi pojedine delove studija, kao i organizovati izradu i odbranu završnog, master i specijalističkog rada i doktorske disertacije na jeziku nacionalne manjine i na stranom jeziku, u skladu sa statutom. Visokoškolska ustanova može ostvarivati studijski program na jeziku nacionalne manjine i stranom jeziku ukoliko je takav program odobren, odnosno akreditovan.

Šta podrazumeva inkluzivno obrazovanje?

Inkluzivno obrazovanje podrazumeva da lice sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njegove obrazovne i vaspitne potrebe u sistemu obrazovanja i vaspitanja, uz pojedinačnu odnosno grupnu dodatnu podršku u nastavi i učenju ili u posebnoj vaspitnoj grupi ili školi.

Lice sa smetnjama u razvoju i invaliditetom može da stiče predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje po pravilu u predškolskoj grupi/ školi zajedno sa ostalim učenicima, a kada je to u najboljem interesu učenika u razvojnoj grupi odnosno školi za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom jeste: dete sa intelektualnim smetnjama, dete sa senzornim smetnjama, dete sa motoričkim smetnjama, dete sa teškoćama u učenju, dete sa govorno-jezičkim smetnjama, dete sa problemom u ponašanju, dete sa emocionalnim teškoćama, dete sa smetnjama u razvoju koje se manifestuju istovremeno u nekoliko oblasti, usled čega se dete suočava sa brojnim preprekama u zadovoljenju osnovnih potreba i potrebna mu je najkompleksnija podrška ili dete sa drugim smetnjama zbog kojih mu je potrebna podrška.

Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na individualni obrazovni plan.

Cilj inkluzije u obrazovanju je obezbeđivanje kvalitetnog obrazovanja za svakog učenika, pod jednakim uslovima za sve, jer je pravo na obrazovanje, kao ljudsko pravo, zagarantovano ratifikovanim međunarodnim pravnim aktima, Ustavom Republike Srbije i zakonima koji bliže regulišu ostvarivanje ljudskih prava u oblasti obrazovanja i vaspitanja.

Priručnik za inkluzivni razvoj škole

Komitet za prava deteta

Na kom jeziku se odvija obrazovanje u Republici Srbiji?

Obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu.

Za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na jeziku, odnosno govoru i pismu nacionalne manjine.

Za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad može da se izvodi i dvojezično na jeziku i pismu nacionalne manjine i na srpskom jeziku, a u skladu sa posebnim zakonom.

Obrazovno-vaspitni rad može da se izvodi i na stranom jeziku, odnosno dvojezično na stranom jeziku i na srpskom jeziku ili dvojezično na stranom jeziku i na jeziku i pismu nacionalne manjine, a u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Obrazovno-vaspitni rad za lice koje koristi znakovni jezik, odnosno posebno pismo ili druga tehnička rešenja, može da se izvodi na znakovnom jeziku i pomoću sredstava tog jezika.

Kada se obrazovanje stiče na jeziku nacionalne manjine, stranom jeziku ili dvojezično, učenje srpskog jezika je obavezno.

Koje su nadležnosti Fonda za nauku Republike Srbije?

Fond za nauku Republike Srbije je državna organizacija koja pruža podršku naučno-istraživačkoj delatnosti.

Fond za nauku kroz svoje delovanje omogućava razvoj naučnih istraživanja i primenu njihovih rezultata radi bržeg društvenog, tehnološkog, kulturnog i ekonomskog razvoja Republike Srbije.

Fond za nauku

Zakon o fondu za nauku

Naučnoistraživačke i razvojne aktivnosti realizuju se preko naučnih, tehnoloških i razvojnih programa u okviru kojih se realizuju projekti, radi ostvarivanja ciljeva sadržanih u strategiji naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Fond za nauku obavlja poslove u vezi sa finansiranjem pripreme, realizacije i razvoja programa, projekata i drugih aktivnosti u oblasti sprovođenja naučnoistraživačke politike.

Fond za nauku obavlja sledeće poslove:

• Realizacija programa (čl. 20 Zakona o fondu za nauku). Programi Fonda moraju biti dovoljno raznovrsni da odgovore na različite društvene izazove - tehnološki razvoj, podršku naprednim idejama, razvoj kadrova, izgradnju naučne infrastrukture, integraciju u međunarodne naučne tokove, saradnju nauke i privrede i dr..
• Obezbeđuje finansiranje naučnoistraživačkih projekata preko javnih poziva u okviru programa, a u cilju obezbeđivanja kontinuiteta razvoja nauke i naučnog kadra, kao i opšteg razvoja društva.
• Sprovodi proceduru evaluacije predloga projekata prispelih na javne konkurse i javne pozive za realizaciju programa Fonda, kao i praćenje i ocenjivanje projekata finansiranih od strane Fonda za nauku.
• Obezbeđuje finansijsku i drugu podršku projektima međunarodne saradnje.
• Određuje i sprovodi posebne programe za unapređenje uslova rada i razvoja naučnih kadrova.
• Realizuje infrastrukturne programe u cilju dodatnog jačanja kapaciteta naučnoistraživačkih organizacija u skladu sa strategijom naučnog i tehnološkog razvoja, pametnom specijalizacijom i mapom puta za istraživačke infrastrukture.