Šta je rodno zasnovano nasilje prema ženama i nasilje u porodici i koji su njihovi pojavni oblici?
- Specijalizovane usluge podrške kod nasilja prema ženama i nasilja u porodici
- Prijave rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici
- Kako do sigurne kuće
- Oblici ispoljavanja nasilja u porodici
- Prihvatilišta za žrtve rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici, odnosno sigurne kuće
- Gde sve postoje sigurne kuće koje pružaju zaštitu žrtvama nasilja?
- Uloga Zaštitnika građana u suzbijanju i sprečavanju rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici
- Uloga i postupanje centra za socijalni rad u slučajevima prijavljenog nasilja u porodici
- Uloga i postupanje policije u slučajevima prijavljenog nasilja u porodici
- Važni telefoni
Rodno zasnovano nasilje je svaki oblik fizičkog, seksualnog, psihičkog, ekonomskog i socijalnog nasilja koje se vrši prema licu ili grupama lica zbog pripadnosti određenom polu ili rodu, kao i pretnje takvim delima, bez obzira na to da li se dešavaju u javnom ili privatnom životu, kao i svaki oblik nasilja koji u većoj meri pogađa lica koja pripadaju određenom polu.
Rodno nasilje prema ženama označava kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije prema ženama i sva dela rodno zasnovanog nasilja koja dovode ili mogu da dovedu do: fizičke, seksualne, psihičke, odnosno, finansijske povrede ili patnje za žene, obuhvatajući i pretnje takvim delima, prinudu ili proizvoljno lišavanje slobode, bilo u javnosti bilo u privatnom životu.
Nasilje u porodici označava svako delo fizičkog, seksualnog, psihičkog, odnosno ekonomskog nasilja do kojeg dolazi u okviru porodice ili domaćinstva, odnosno između bivših ili sadašnjih supružnika ili partnera, nezavisno od toga da li izvršilac deli ili je delio isto boravište sa žrtvom.
Koje mere zaštite postoje a koje služe prevenciji, suzbijanju i sprečavanju svih oblika rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici?
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici
Za sprečavanje nasilja u porodici i pružanje zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela određenih ovim zakonom nadležni su policija, javna tužilaštva, sudovi opšte nadležnosti i prekršajni sudovi, kao nadležni državni organi, i centri za socijalni rad, kao ustanove.
Pored nadležnih državnih organa i centara za socijalni rad, u sprečavanju nasilja u porodici, preko davanja pomoći i obaveštavanja o nasilju, kao i pružanju podrške žrtvama nasilja učestvuju i druge ustanove u oblasti dečje, socijalne zaštite, obrazovanja, vaspitanja i zdravstva, kao i tela za rodnu ravnopravnost na nivou lokalnih samouprava
Važni telefoni
Pomoć i zaštita mora biti pristupačna svima i prilagođena individualnim potrebama žrtava nasilja, uključujući i žrtve iz osetljivih društvenih grupa.
Žrtva nasilja ima pravo na psihosocijalnu pomoć u skladu sa zakonom i besplatnu socijalnu i zdravstvenu zaštitu.
Žrtva nasilja ima pravo na besplatnu pravnu pomoć, u skladu sa zakonom kojim se reguliše besplatna pravna pomoć
Žrtva nasilja ima pravo na obaveštenja o organima, pravnim licima i udruženjima koji joj pružaju zaštitu i podršku, na način i na jeziku koji žrtva nasilja razume.
Žrtva nasilja ima pravo na individualni plan zaštite i podrške žrtvi.
Specijalizovane usluge podrške, jesu:
Usluge SOS telefona za devojke i žene sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja
Pružanje u poverljivom obliku usluge SOS telefona za devojke i žene sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja , koji pozivi se neće snimati niti na drugi način činiti dostupnim trećim licima, koju na teritoriji Republike Srbije u vidu besplatnog nacionalnog SOS telefona obezbeđuje i finansira nadležno ministarstvo za socijalnu zaštitu, a na teritoriji jedinice lokalne samouprave ili u upravnim okruzima nadležni organ ili organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave
Važni telefoni
Obezbeđivanje sigurnog smeštaja ženama žrtvama nasilja i njihovoj deci u sigurnim kućama ili prihvatilištima
Obezbeđivanje sigurnog smeštaja ženama žrtvama nasilja i njihovoj deci u sigurnim kućama ili prihvatilištima, koji su besplatni za sve žene i njihovu decu bez obzira na njihovo mesto prebivališta ili boravišta i dostupni 24 časa, sedam dana u nedelji, prilagođeni potrebama žena žrtava nasilja.
Kako do sigurne kuce?
Specijalistički i sudskomedicinskih lekarski i laboratorijski pregledi
Obavljanje specijalističkih i sudskomedicinskih (forenzičkih) lekarskih i laboratorijskih pregleda i pružanje psihološke podrške, u skladu sa potrebama žrtava nasilja;
Besplatna podrška žrtvama seksualnog nasilja 24/7
Pružanje besplatne podrške žrtvama seksualnog nasilja, koji su dostupni 24 časa, sedam dana u nedelji, kao i pružanje kontraceptivne zaštite i zaštite od polno prenosivih bolesti i sudskomedicinskog pregleda
Sprovođenje programa specijalizovanih savetovališta za žrtve nasilja, prilagođenih individualnim potrebama žrtava nasilja uključujući i žrtve iz osetljivih društvenih grupa.
Žrtvama se pružaju:
- Emotivna podrška (osnaživanje, razumevanje, poverenje)
- Informacije:
- O psihološkim reakcijama i dinamici oporavka
- Praktične informacije za ponovno uspostavljanje životnih tokova posle traumatičnog događaja
- Informacije o pravima žrtava i načinima na koje mogu da ih ostvare
- Informacije o mogućnostima korišćenja restorativnih pristupa, posebno medijacije i drugih načina mirnog rešavanja problema i slično prihvatilistaLokacije
- Upućivanje na specijalizovane službe i organizacije ili pojedince u Beogradu i Srbiji u zavisnosti od konkretnih potreba
- Podrška na sudu, u kontaktima sa državnim institucijama i u procesu medijacije
Kome se građani i građanke mogu obratiti da prijave rodno zasnovano nasilje prema ženama i nasilje u porodici?
Žene – žrtve nasilja se mogu obratiti Zaštitniku građana , nadležnom centru za socijalni rad, nadležnim ustanovama sigurnoj kući.
SOS telefoni
SOS telefoni pružaju uslugu telefonskih konsultacija ženama ugroženim nasiljem od strane partnera ili člana porodice. Primarni cilj je osnaživanje žene da izađe iz situacije nasilja. Tokom ovih razgovora žena može dobiti osnovnu psihološku pomoć kao i elementarne informacije pravne i socijalne prirode, te u dogovoru sa organizacijom napraviti konkretan plan aktivnosti vezan za trajno rešenje problema.https://www.womenngo.org.rs/konsultacije-za-zene/vazni-telefoni.
Služba VDS (Viktomološko društvo Srbije) info i podrška žrtvama je opšta služba za žrtve kriminaliteta, koja pruža pomoć i podršku svim žrtvama kriminaliteta, ženama i muškarcima, pripadnicima svih etničkih grupa, nezavisno od bilo kog ličnog svojstva (LBGT, bolesni, osobe s invaliditetom i slično). Pomoć i podrška se pružaju kako direktnim žrtvama, tako i članovima porodice direktnih žrtava i drugim licima posredno povređenim kriminalnim ponašanjem. Takođe, pomoć i podrška se pružaju žrtvama koje se pojavljuju na sudu kao svedoci ili u nekoj drugoj ulozi, kao i žrtvama nasilja koje su u zatvoru, bivšim, budućim i sadašnjim zatvorenicima i to vezano za njihova prava i povređivanje koje su doživeli ili još uvek trpe.
Adresar organizacija, službi i institucija koje pružaju pomoć i podršku žrtvama
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici
Autonomni ženski centar organizuje specijalizovanu podršku ženama koje preživljavaju traume
Oblici ispoljavanja nasilja u porodici
Svaki oblik rodno zasnovanog nasilja, odnosno svaki postupak koji dovodi do nanošenja štete ili patnje fizičke, mentalne ili seksualne prirode, pretnje takvim postupcima, prinuda i drugi oblici ograničavanja slobode predstavljaju nasilje nad ženama kao oblik diskriminacije u smislu Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, najvažnijeg međunarodnog ugovora u oblasti prava žena, koji je Republika Srbija ratifikovala 1981. godine
Nasilje u porodici i u partnerskim odnosima ima različite oblike i manifestacije:
- Fizičko nasilje je namerna upotreba fizičke sile koja može da izazove bol, povredu, invaliditet ili smrt
- Seksualno nasilje je seksualni akt bez saglasnosti ili mogućnosti izbora žrtve da da pristanak, nezavisno od toga da li se akt odigrao, zatim seksualni akt ili pokušaj tog akta kada osoba nije u stanju da se saglasi ili odbije učešće usled bolesti, invaliditeta, uticaja psihoaktivnih supstanci, uzrasta, odnosno zastrašivanja, ucene ili pritiska, bolan i ponižavajući seksualni čin.
- Psihičko nasilje je narušavanje spokojstva žrtve usled ponašanja, pretnji i primene metoda zastrašivanja sa ili bez upotrebe oruđa i oružja kojima se mogu izazvati telesne povrede. Specifičan oblik psihičkog nasilja je kontrolisanje žrtve praćenjem, odnosno uhođenjem, gde se ponavlja uznemiravanje i zastrašivanje.
- Ekonomsko nasilje je oblik psihičkog nasilja koje podrazumeva nejednaku dostupnost zajedničkim sredstvima, uskraćivanje ili kontrolisanje pristupa novcu, sprečavanje zapošljavanja ili obrazovanja i stručnog napredovanja, uskraćivanje prava na vlasništvo, prisiljavanje da se odrekne vlasništva, otuđenje stvari bez saglasnosti i druge manifestacije.
Prihvatilišta za žrtve rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici, odnosno sigurne kuće?
Sigurne kuće su prihvatilišta namenjena svim ženama i njihovoj deci koji su ugroženi fizičkim, seksualnim, psihičkim i ekonomskim nasiljem u porodici. Sigurne ženske kuće su vidovi privremenog smeštaja sa ciljem da se ženi i deci pruži zaštita i podrška u izlasku iz nasilja. Sigurne kuće se nalaze na tajnim lokacijama, kako bi se korisnici osigurala puna bezbednost.
Sigurna ženska kuća ima funkciju da zaštiti ženu i obezbedi izmeštanje iz okruženja u kojem je postojalo nasilje. Cilj je da se ženi omogući da se vrati uobičajenom načinu života u zajednici i da joj se pruži mogućnosti da organizuje život bez nasilja. Žena se na taj način ohrabruje da se postepeno ponovo uključuje u zajednicu.
Gde sve postoje sigurne kuće koje pružaju zaštitu žrtvama nasilja?
Sigurne kuće namenjene su i ženama koja žive u drugim sredinama. Boravak u sigurnoj kući je besplatan za korisnicu, a troškove njihovog boravka snose lokalne opštinske uprave
U Republici Srbiji postoje ženske sigurne kuće u:
- Beogradu
- Novom Sadu
- Somboru
- Sremskoj Mitrovici
- Zrenjaninu
- Kragujevcu
- Nišu
- Jagodini
- Pančevu
- Leskovcu
- Šapcu
- Smederevu
- Priboju
- Vranju
- i prihvatilište za urgentne slučajeve u Vlasotincu
* Ove sigurne kuće namenjene su i ženama koja žive u drugim sredinama. Boravak u sigurnoj kući je besplatan za korisnicu, a troškove njihovog boravka snose lokalne opštinske uprave
Koja je uloga Zaštitnika građana Republike Srbije i Pokrajinskog zaštitnika građana – Ombudsman, u suzbijanju i sprečavanju rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici?
Zaštitnik građana i pokrajinski zaštitnik građana postupaju po pritužbi ili po sopstvenoj inicijativi.
Zaštitniku građana pritužbu može da podnese svako fizičko ili pravno, domaće ili strano lice koje smatra da su mu katom, radnjom ili nečinjenjem organa uprave povređena prava, a nakon što je iskoristilo sva prvna sredstva, odnosno nakon što je pokušalo da svoja prava zaštiti ili ostvari u odgovrajućem pravnom postupku.
Ako se radi o povredi prava deteta, pritužbu u ime maloletnog lica može podneti njegov roditelj, odnosno zakonski zastupnik/zastupnica.
Ako se radi o povredi prava pravnog lica, pritužbu može podneti lice ovlašćeno za zastupanje tog pravnog lica.
* Lica lišena slobode imaju pravo da podnesu pritužbu Zaštitniku građana.
Pritužba se podnosi u pisanoj formi, (lično ili poštom, elektronskom poštom ili predajom na pisarnici) ili se predaje na zapisnik (usmeno) uz pomoć zaposlenih u Službi zaštitnika.
Pokrajinski zaštitnik građana – Ombudsman – Podnošenje pritužbe
* Lica lišena slobode imaju pravo da pritužbu podnesu u zapečaćenoj koverti.
Pritužba se može podneti najkasnije u roku od jedne godine od dana kada je izvršena povreda prava građana, odnosno od poslednjeg postupanja ili nepostupanja organa uprave u vezi sa učinjenom povredom prava građana
Prijava sadrži:
- Ime, prezime i adresu podnosioca pritužbe
- Naziv organa na čiji rad se pritužba podnosi
- Opis povrede prava i činjenice koje to potkrepljuju, razlog za podnošenje pritužbe
- Dokaze o preduzetim i iskorišćenim pravnim sredstvima
* Postupak pred Zaštitnikom građana je besplatan.
Zaštitnik građana će razmotriti sve pribavljene dokaze i činjenice na osnovu kojih utvrđuje opravdanost pritužbe. Na osnovu toga, on može: obavestiti podnosioca/podnositeljku pritužbe da je pritužba neosnovana ili može utvrditi da su postojali nedostaci u radu organa uprave
Ako nađe da su postojali nedostaci u radu organa uprave:
Zaštitnik građana će uputiti preporuku organu uprave o tome kako bi trebalo da se otkloni uočeni nedostatak.
Organ uprave je dužan da, najkasnije u roku od 60 dana od dana dobijanja preporuke, obavesti Zaštitnika građana o tome da li je postupio po preporuci i otklonio nedostatak. Ukoliko organ uprave nije postupio po datoj preporuci dužan je da obavesti Zaštitnika građana o razlozima zbog kojih to nije učinio.
Ako organ uprave ne postupi po preporuci, Zaštitnik građana može o tome da obavesti javnost, Skupštinu i Vladu, a može i da preporuči utvrđivanje odgovornosti funkcionera koji rukovodi organom uprave.
* Preporuke, stavovi i mišlјenja Zaštitnika građana nisu pravno obavezujući. Posao Zaštitnika građana nije da prinudi, već da snagom argumenata, ali i institucionalnim i ličnim autoritetom, uveri u neophodnost otklanjanja propusta i unapređivanja načina rada.
Uloga i postupanje centra za socijalni rad u slučajevima prijavljenog nasilja u porodici
Tim stručnjaka (koji Rukovodilac svakog centra za socijalni rad određuje među zaposlenima u centru) da pomažu u sprečavanju nasilja u porodici i pružaju podršku žrtvama nasilja.
Dužni su da brzo, delotvorno i koordinisano sprečavaju nasilje u porodici i vršenje krivičnih dela određenih ovim zakonom i da pruže žrtvi zaštitu, pravnu pomoć i psihosocijalnu i drugu podršku radi njenog oporavka, osnaživanja i osamostaljivanja.
Dužni su da:
- Svako saznanje o nasilju u porodici ili neposrednoj opasnosti od njega prijave policiji ili javnom tužiocu
- Da u okviru svojih redovnih poslova prepoznaju nasilje u porodici ili opasnost od njega (proučavanjem prijava koju je bilo kome podnela žrtva nasilja, uočavanjem tragova fizičkog ili drugog nasilja na žrtvi i drugih okolnosti koje ukazuju na postojanje nasilja u porodici ili neposredne opasnosti od njega)
- Razmenjuju sve informacije sa policijom o saznanjima o nasilju nad NN i njenom decom
- Sarađuju sa drugim organima i ustanovama radi sprečavanja nasilja, obezbeđivanja zaštite žrtava i pružanja mera i usluga pomoći i podrške žrtvama
- Procenjivanjem postojanja nasilja i rizika od ponavljanja nasilja nad NN i njenom decom, planiraju usluge i mere zaštite i podrške žrtvi nasilja, i preduzimaju mere iz nadležnosti organa starateljstva
- Sarađuju sa zdravstvenim ustanovama u procesu zaštite žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima
Uloga i postupanje policije u slučajevima prijavljenog nasilja u porodici?
U pogledu postupanja policije važna je inkriminacija nasilja u porodici u Krivičnom zakoniku, u kom je zbog kompleksne krivičnopravne zaštite člana porodice propisano zasebno krivično delo Nasilje u porodici (član 194. KZ
Policijski službenik koji su završili specijalizovanu obuku, da bi sprečavali nasilje u porodici i pružali zaštitu žrtvama nasilja preduzimaju sledeće aktivnosti:
- Da odmah obaveste nadležnog policijskog službenika o svakom nasilju u porodici ili neposrednoj opasnosti od njega, bez obzira kako su za to saznali, i imaju pravo da, sami ili na zahtev nadležnog policijskog službenika, dovedu mogućeg učinioca u nadležnu organizacionu jedinicu policije, radi vođenja postupka. Zadržavanje u nadležnoj organizacionoj jedinici policije radi vođenja postupka može trajati najduže osam časova
- Izricanje hitnih mera za sprečavanja nasilja u porodici
- Obaveštavanje centra za socijalni rad o prijavama koje je žrtva ranije podnosila
- Provera i prikupljanje svih činjenica, u cilju uspostaviljanje saradnje sa organom starateljstva (centrom za socijalni rad)
- Podnošenje krivične prijave zbog postojanja sumnje da je izvršeno krivično delo nasilje u porodici, zbog toga što je žrtva izjavila da odustaje od daljeg gonjenja
Policija može na različite načine doći do saznanja da je izvršeno nasilje u porodici (neposredno, posredno i samoinicijativno) i to:
- Kada žrtva svojevoljno prijavi nasilje
- Od anonimnog ili poznatog lica (putem telefona ili pisanim putem)
- Kada od strane suda ili tužilaštva dobije određene naloge za postupanje
- Prijavom od strane službenika Zdravstvene ustanove, Centra za socijali rad ili druge ustanove
- Obavljanjem drugih policijskih poslova i bezbednosnih zadataka
Cilj policijske intervencije
Cilj policijske intervencije je da zaustavi nasilje u porodici u granicama policijskih ovlašćenja. Neophodno je policijskim službenicima koji su upućeni na intervenciju, dostaviti podatke o saznanjima vezanim za prijavljeno lice, da li postoje saznanja da je pod dejstvom alkohola, opojnih droga ili lekova koji utiču na njegovo psihičko stanje. Takođe, da li je prilikom prijavljenog nasilja primenjena sila, oružje ili drugo sredstvo, kojim je žrtva povređena ili je mogla biti povređena, kao i da li je prijavljeno lice ranije vršilo isto ili slična dela sa elementima nasilja.
Prilikom intervencije, zadatak policije je uspostavljanje narušenog reda i mira, odnosno uspostavljanje kontrole nad učiniocem nasilja, ali i drugih lica koja su zatečena na mestu događaja.
Zadatak policije je da zaštiti žrtvu, bez predrasuda i diskriminacije. Neophodno je i adekvatno obavljanje razgovora sa žrtvom nasilja, kada je do njega došlo, odnosno da se osigura njena bezbednost posle ukazane lekarske pomoći. Policajci moraju da budu obučeni za ovakve poslove, ali i druge državne službe.
U svom postupanju policija se pridržava zajedničkih i opštevažećih principa koji su definisani u Opštem protokolu o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima
