Činjenica smrti

se prijavljuje usmeno na šalteru Matične službe, nakon čega se sačinjava zapisnik na propisanom obrascu.

Početna> Lična dokumenta>
Matična knjiga umrlih

Matična knjiga umrlih


Smrtni slučaj u kući ili stanu


Prijava smrti vrši se na telefonski broj Hitne medicinske pomoći 194 ili mrtvozornika radi utvrđivanja činjenice smrt. Od pozivaoca se traže sledeći podaci: Ime i prezime preminule osobe; starost umrle osobe; adresa nastanka smrti, vreme nastanka smrti, ime i prezime osobe koja prijavljuje smrt, broj telefona za kontakt.

Ako je preminula osoba bolovala potrebno je pripremiti doktorsku dokumentaciju kao i sve matične podatke preminule osobe.

Mrtvozornik izdaje Potvrdu o smrti.


Smrtni slučaj u bolnici


Ukoliko se smrtni slučaj desi u bolnici ili nekoj drugoj zdravstvenoj ustanovi, potrebno je javiti se na odeljenje gde je osoba ležala pre nastupa smrti. Nakon razgovora sa dežurnim lekarom ili načelnikom odeljenja, dobija se otpusna dokumentacija i Potvrda o smrti koja je zavedena u protokol zdravstvene ustanove.


Smrtni slučaj u neobičnim okolnostima, ulici, osoba


Ako je smrt nastupila u neobičnim okolnostima, na ulici, tuđem stanu ili u slučaju obijanja stana ostavite telo i prostor kako ste zatekli, radi eventualnog policijskog uviđaja. Kada se smrt dogodi u nekom od ovih slučajeva, izlazi hitna pomoć, koja konstatuje smrt, a policija izdaje propratnicu da se telo preveze na Sudsku medicinu i Kriminalistiku radi obdukcije. Kada se obdukcija završi, telo se prenosi u mrtvačnicu.

Ukoliko se dogodi smrtni slučaj osobe koja je živela sama u kući ili stanu, ili koja se u trenutku nastupa smrti nalazila sama u kući ili stanu obavezno pozvati policiju radi utvrđivanja činjenice smrti i okolnosti pod kojima je do smrti došlo, odnosno kako bi se utvrdilo da li je umrla osoba prirodnom ili nasilnom smrti. Isto tako je potrebno postupiti u slučaju počinjenog ubistva ili samoubistva (vatrenim ili drugim oružjem, vešanjem, utapanjem i sl.).


Smrtni slučaj u inostranstvu


U slučaju smrti u inostranstvu, osoba koja radi pokopa želi preneti telo umrle osobe (ili njegove ekshumirane ostatke) iz strane zemlje gde se ono nalazi u Srbiju, podnosi zahtev u ambasadi ili konzulatu Srbije u inostranstvu, radi dobijanja potrebnih dokumenata za prenos.


Izvod iz matične knjige umrlih


Činjenica smrti se prijavljuje usmeno na šalteru Matične službe, nakon čega se sačinjava zapisnik na propisanom obrascu. Činjenicu smrti dužni su da prijave članovi porodice s kojima je umrli živeo, a ako ovih lica nema ili nisu u mogućnosti da to učine, druga lica s kojima je umrli živeo ili drugi članovi porodice koji su saznali za smrt, odnosno lica u čijem je stanu smrt nastupila, a ako nema ni ovih lica, činjenicu smrti dužno je da prijavi lice koje je prvo za smrt saznalo. Činjenica smrti mora se prijaviti nadležnom matičaru u roku od tri dana od dana smrti, odnosno od dana nalaženja leša. Ako je lice preminulo na teritoriji Republike Srbije, činjenica smrti se upisuje u matičnu knjigu umrlih matičnog područja u čijem sastavu je naseljeno mesto gde je smrt nastupila.

Ako nije poznato mesto gde je smrt nastupila, činjenica smrti upisuje se u matičnu knjigu umrlih matičnog područja u čijem sastavu je naseljeno mesto gde je preminula osoba nađen.

Ako je lice preminulo u inostranstvu, činjenica smrti se upisuje po mestu poslednjeg prebivališta umrlog, a ako je poslednje prebivalište nepoznato - po mestu rođenja.


Potrebna dokumenta:

  • Potvrda o smrti – dva primerka
  • Lična karta, Izvod iz matične knjige rođenih, venčanih I uverenje o državljanstvu

Smrtovnica


Kad je neko lice umrlo ili je proglašeno za umrlo, matičar koji je nadležan da izvrši upis smrti u matičnu knjigu umrlih dužan je da u roku od 30 dana po izvršenom upisu dostavi ostavinskom sudu izvod iz matične knjige umrlih. Po prijemu izvoda ostavinski sud donosi rešenje kojim poverava javnom beležniku da sastavi smrtovnicu. Sastavljanje smrtovnice poverava se javnom beležniku na čijem se službenom području nalazilo poslednje prebivalište, odnosno boravište ostavioca, a ako ostavilac nije imao prebivalište, odnosno boravište u Republici Srbiji, sastavljanje smrtovnice poverava se javnom beležniku na čijem se službenom području nalazi zaostavština ili njen pretežan deo. Javni beležnik je dužan da potpunu smrtovnicu dostavi ostavinskom sudu u roku od 30 dana od dana kada je primio rešenja kojim mu je povereno da sastavlja smrtovnicu. Ako javni beležnik nije u mogućnosti da pribavi podatke za sastavljanje smrtovnice, ostavinskom sudu dostavlja smrtovnicu samo sa onim podacima kojima raspolaže, iznosi razloge zbog kojih nije mogao da sačini potpunu smrtovnicu i navodi podatke koji bi mogli da posluže sudu za pronalaženje naslednika i imovine umrlog.

Smrtovnica se sastavlja na osnovu podataka dobijenih od srodnika umrlog, od lica sa kojima je umrli živeo, kao i od drugih lica koja mogu pružiti podatke koji se unose u smrtovnicu. Smrtovnica se sastavlja i u slučaju kad umrli nije ostavio nikakve imovine.

Ako je ostavinskom sudu dostavljena nepotpuna smrtovnica, sud može, prema okolnostima, odlučiti da sam sastavi smrtovnicu u sudu ili da to učini sudijski pomoćnik van suda. Sud može, kad je to celishodno, sam sastaviti smrtovnicu i kad je izvodom iz matične knjige umrlih ili drugom javnom ispravom dokazana smrt nekog lica ili njegovo proglašenje za umrlo.

Tekst je uveličan radi lakšeg čitanja
Izašli ste iz uveličanog teksta