Katalog garantovanih ljudskih i manjinskih prava i sloboda u Ustavu Republike Srbije

Cilj ove rubrike jeste da korisnicima i korisnicama ovog portala na jednom mestu pruži sveobuhvatan pregled informacija o Ustavom Republike Srbije garantovanim građanskim, političkim, ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, kao i pravima pripadnika nacionalnih manjina.

Ravnopravnost polova

Ustavom Republike Srbije je predviđeno da država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i da razvija politiku jednakih mogućnosti.

Tokom 2021. godine, u Republici Srbiji je donet novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti, kojim je na sistematičan način uređena oblast ravnopravnosti žena i muškaraca i stvaranje jednakih mogućnosti za njihovo ravnopravno učešće u različitim oblastima života.

---

Zakonom o zabrani diskriminacije kojim je diskriminacija zabranjena po različitim ličnim svojstvima, posebno su prepoznati pol, rod, rodni identitet, seksualna orijentacija i polne karakteristike kao lična svojstva, a predviđen je i nezavisni državni organ – Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, kome se sva zainteresovana lica mogu obratiti ukoliko smatraju da im je bilo uskraćeno ostvarivanje određenog prava zbog nekog njihovog ličnog svojstva.

---

Statutom Autonomne pokrajine Vojvodine je predviđeno da se ona stara o ostvarivanju ravnopravnosti žena i muškaraca u skladu sa relevantnim zakonom.

* Ravnopravnost polova (član 15. Ustava Republike Srbije)

Zaštitnik građana – Ombudsman

Strategije za rodnu ravnopravnost

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Rodna ravnopravnost u oblasti rada, zapošljavanja i samozapošljavanja

Zabrana diskriminacije

Pred Ustavom Republike Srbije i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.

Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

* Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima.

Zakon o zabrani diskriminacije

* Zabrana diskriminacije (član 21. Ustava Republike Srbije).

Dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti

Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite. Svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom Republike Srbije.

* (član 23. Ustava Republike Srbije)

Pravo na život

Ustav RS garantuje da je ljudski život neprikosnoven. U Republici Srbiji nema smrtne kazne. Zabranjeno je kloniranje ljudskih bića.

* (član 24. Ustava Republike Srbije)

Nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta

Fizički i psihički integritet je nepovrediv. Niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka.

* (član 25. Ustava Republike Srbije)

Zabrana ropstva, položaja sličnog ropstvu i prinudnog rada

Niko ne može biti držan u ropstvu ili u položaju sličnom ropstvu. Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen.

Zabranjen je prinudni rad. Seksualno ili ekonomsko iskorišćavanje lica koje je u nepovoljnom položaju smatra se prinudnim radom.

Prinudnim radom se ne smatra rad ili služba lica na izdržavanju kazne lišenja slobode, ako je njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti, uz novčanu nadoknadu, rad ili služba lica na vojnoj službi, kao ni rad ili služba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglašenja ratnog ili vanrednog stanja.

* (član 26. Ustava Republike Srbije)

Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima

Organizacija za borbu protiv trgovine ljudima „Astra”

Kancelarija za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima

Pravo na slobodu i bezbednost

Svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost. Lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom.

Lice koje je lišeno slobode od strane državnog organa odmah se, na jeziku koji razume, obaveštava o razlozima lišenja slobode, o optužbi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lišenju slobode obavesti lice po svom izboru.

Svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito.

Kaznu koja obuhvata lišenje slobode može izreći samo sud.

* (član 27. Ustava Republike Srbije)

Postupanje s licem lišenim slobode

Prema licu lišenom slobode mora se postupati čovečno i s uvažavanjem dostojanstva njegove ličnosti. Zabranjeno je svako nasilje prema licu lišenom slobode. Zabranjeno je iznuđivanje iskaza od lica koje je lišeno slobode.

* (član 28. Ustava Republike Srbije)

Prava lica lišenih slobode – Zaštitnik građana (Ombudsman)

Nacionalni mehanizam za prevenciju torture – Zaštitnik građana (Ombudsman)

Dopunska prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda

Licu lišenom slobode bez odluke suda, odmah se saopštava da ima pravo da ništa ne izjavljuje i pravo da ne bude saslušano bez prisustva branioca koga samo izabere ili branioca koji će mu besplatno pružiti pravnu pomoć ako ne može da je plati.

Lice lišeno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 časova, biti predato nadležnom sudu, u protivnom se pušta na slobodu.

* (član 29. Ustava Republike Srbije)

Prava u slučaju određivanja pritvora

Lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka.

Ako nije saslušano prilikom donošenja odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru nije izvršena neposredno po donošenju, pritvoreno lice mora u roku od 48 časova od lišenja slobode da bude izvedeno pred nadležni sud, koji potom ponovo odlučuje o pritvoru.

---

Pismeno i obrazloženo rešenje suda o pritvoru uručuje se pritvoreniku najkasnije 12 časova od pritvaranja. Odluku o žalbi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 časova.

Trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora. Pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca. Ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu.

---

Posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom. Pritvorenik se pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen.

* (član 30. i član 31. Ustava Republike Srbije)

Pravo na pravično suđenje

Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Svakome se jemči pravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumača, ako je slep, gluv ili nem.

---

Javnost se može isključiti tokom čitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, samo radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom društvu, kao i radi zaštite interesa maloletnika ili privatnosti učesnika u postupku, u skladu sa zakonom.

* (član 32. Ustava Republike Srbije)

Krivični zakonik

Zakon o uređenju sudova

Zakon o javnom tužilaštvu

Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku

Posebna prava okrivljenog

Svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega.

Svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane. Okrivljeni koji ne može da snosi troškove branioca, ima pravo na besplatnog branioca, ako to zahteva interes pravičnosti, u skladu sa zakonom.

---

Svako ko je okrivljen za krivično delo, a dostupan je sudu, ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne može biti kažnjen, ako mu nije omogućeno da bude saslušan i da se brani.

Svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane.

---

Svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja. Lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivično delo nije dužno da daje iskaze protiv sebe ili protiv lica bliskih sebi, niti da prizna krivicu.

Sva prava koja ima okrivljeni za krivično delo ima, shodno zakonu i u skladu sa njim, i fizičko lice protiv koga se vodi postupak za neko drugo kažnjivo delo.

* (član 33. Ustava Republike Srbije)

Pravna sigurnost u kaznenom pravu

Niko se ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena.

Kazne se određuju prema propisu koji je važio u vreme kad je delo učinjeno, izuzev kad je kasniji propis povoljniji za učinioca. Krivična dela i krivične sankcije određuju se zakonom.

Svako se smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda.

Niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku. Istim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.

pravnaSigurnost, ponavljanje postupka je dopušteno u skladu s kaznenim propisima, ako se otkriju dokazi o novim činjenicama koje su, da su bile poznate u vreme suđenja, mogle bitno da utiču na njegov ishod ili ako je u ranijem postupku došlo do bitne povrede koja je mogla uticati na njegov ishod.

Krivično gonjenje i izvršenje kazne za ratni zločin, genocid i zločin protiv čovečnosti ne zastareva.

* (član 34. Ustava Republike Srbije)

Pravo na rehabilitaciju i naknadu štete

Ko je bez osnova ili nezakonito lišen slobode, pritvoren ili osuđen za kažnjivo delo ima pravo na rehabilitaciju, naknadu štete od Republike Srbije i druga prava utvrđena zakonom.

Svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave.

Zakon određuje uslove pod kojima oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo.

* (član 35. Ustava Republike Srbije)

Zakon o parničnom postupku

Zakon o obligacionim odnosima

Pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo

Jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

* (član 36. Ustava Republike Srbije)

Zakon o upravnim sporovima

Zakon o parničnom postupku

Zakon o izvršenju i obezbeđenju

Zakon o vanparničnom postupku

Zakon o opštem upravnom postupku

Pravo na pravnu ličnost

Svako lice ima pravnu sposobnost. Lice punoletstvom stiče sposobnost da samostalno odlučuje o svojim pravima i obavezama. Punoletstvo nastupa sa navršenih 18 godina.

Izbor i korišćenje ličnog imena i imena svoje dece slobodni su.

Prema odredbama Porodičnog zakona, lično ime sastoji se od imena i prezimena i upisuje se u matičnu knjigu rođenih. Takođe, svako je dužan da se služi svojim ličnim imenom.

Porodični zakon prepoznaje i pojam skraćeno lično ime, i predviđa da lice čije ime ili prezime, odnosno i ime i prezime, sadrži više od tri reči dužno je da se u pravnom saobraćaju služi skraćenim ličnim imenom. Odluka o skraćenom ličnom imenu saopštava se matičaru koji vodi matičnu knjigu rođenih za imaoca prava na lično ime i konstatuje se u matičnoj knjizi rođenih.

* (član 37. Ustava Republike Srbije)

Pravo na državljanstvo

Sticanje i prestanak državljanstva Republike Srbije uređuje Zakon o državljanstvu Republike Srbije.

Državljanin Republike Srbije ne može biti proteran, ni lišen državljanstva ili prava da ga promeni.

Dete rođeno u Republici Srbiji ima pravo na državljanstvo Republike Srbije, ako nisu ispunjeni uslovi da stekne državljanstvo druge države.

* (član 38. Ustava Republike Srbije)

Zakon o strancima

Zakon o upravnim sporovima

Zakon o opštem upravnom postupku

Sloboda kretanja

Svako ima pravo da se slobodno kreće i nastanjuje u Republici Srbiji, da je napusti i da se u nju vrati.

Sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Republika Srbija mogu se ograničiti zakonom, ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka, zaštite javnog reda i mira, sprečavanja širenja zaraznih bolesti ili odbrane Republike Srbije.

Ulazak stranaca u Republiku Srbiju i boravak u njoj uređuje se zakonom. Stranac može biti proteran samo na osnovu odluke nadležnog organa, u zakonom predviđenom postupku i ako mu je obezbeđeno pravo žalbe i to samo tamo gde mu ne preti progon zbog njegove rase, pola, vere, nacionalne pripadnosti, državljanstva, pripadnosti određenoj društvenoj grupi, političkog mišljenja ili gde mu ne preti ozbiljno kršenje prava zajemčenih Ustavom Republike Srbije.

* (član 39. Ustava Republike Srbije)

Zakon o putnim ispravama

Zakon o azilu i privremenoj zaštiti

Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti

Nepovredivost stana

Ustav Republike Srbije garantuje da je stan nepovrediv.

Niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, niti u njima vršiti pretres. Držalac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju. Ako držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je dopušteno u prisustvu dva punoletna svedoka.

Bez odluke suda, ulazak u tuđi stan ili druge prostorije, izuzetno i pretresanje bez prisustva svedoka, dozvoljeni su ako je to neophodno radi neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na način predviđen zakonom.

* (član 40. Ustava Republike Srbije)

Tajnost pisama i drugih sredstava opštenja

Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva.

Odstupanja su dozvoljena samo na određeno vreme i na osnovu odluke suda, ako su neophodna radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom.

* (član 41. Ustava Republike Srbije)

Zaštita podataka o ličnosti

Zajemčena je zaštita podataka o ličnosti.

Prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju se posebnim zakonom.

Zabranjena je i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen posebnim zakonom.

Svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u skladu sa zakonom, i pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe.

Prema odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, podatak o ličnosti je svaki podatak koji se odnosi na fizičko lice čiji je identitet određen ili odrediv, neposredno ili posredno, posebno na osnovu oznake identiteta, kao što je ime i identifikacioni broj, podataka o lokaciji, identifikatora u elektronskim komunikacionim mrežama ili jednog, odnosno više obeležja njegovog fizičkog, fiziološkog, genetskog, mentalnog, ekonomskog, kulturnog i društvenog identiteta.

* (član 42. Ustava Republike Srbije)

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti – Podnošenje pritužbi

---

Zaštita podataka o ličnosti – Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

Sloboda misli, savesti i veroispovesti

Jemči se sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti, pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru.

Niko nije dužan da se izjašnjava o svojim verskim i drugim uverenjima.

Svako je slobodan da ispoljava svoju veru ili ubeđenje veroispovedanja, obavljanjem verskih obreda, pohađanjem verske službe ili nastave, pojedinačno ili u zajednici s drugima, kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja.

Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja može se ograničiti zakonom, samo ako je to neophodno u demokratskom društvu, radi zaštite života i zdravlja ljudi, morala demokratskog društva, sloboda i prava građana zajemčenih Ustavom, javne bezbednosti i javnog reda ili radi sprečavanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne mržnje.

Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima.

* (član 43. Ustava Republike Srbije)

Crkve i verske zajednice

Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvojene od države.

Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno uređuju svoju unutrašnju organizaciju, verske poslove, da javno vrše verske obrede, da osnivaju verske škole, socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju, u skladu sa zakonom.

Ustavni sud može zabraniti versku zajednicu samo ako njeno delovanje ugrožava pravo na život, pravo na psihičko i fizičko zdravlje, prava dece, pravo na lični i porodični integritet, pravo na imovinu, javnu bezbednost i javni red ili ako izaziva i podstiče versku, nacionalnu ili rasnu netrpeljivost.

* (član 44. Ustava Republike Srbije)

https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/uredba/2001/46/1/reg Uredba o organizovanju i ostvarivanju verske nastave i nastave alternativnog predmeta u osnovnoj i srednjoj školi (Sl. glasnik RS, br. 46/2001) https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs Zakon o crkvama i verskim zajednicama (Sl. glasnik RS, br. 36/2006) https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2006/36/1/reg Zakon o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama (Sl. glasnik RS, br. 46/2006) https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2006/46/6/reg

Prigovor savesti

Lice nije dužno da, protivno svojoj veri ili ubeđenjima, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja uključuje upotrebu oružja.

Lice koje se pozove na prigovor savesti može biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oružje, u skladu sa zakonom.

* (član 45. Ustava Republike Srbije)

Sloboda mišljenja i izražavanja

Jemči se sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje.

Sloboda izražavanja može se zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije.

* (član 46. Ustava Republike Srbije)

Sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti

Izražavanje nacionalne pripadnosti je slobodno. Niko nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti.

* (član 47. Ustava Republike Srbije)

Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina

Zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. godine

Podsticanje uvažavanja razlika

Merama u obrazovanju, kulturi i javnom obaveštavanju, Republika Srbija podstiče razumevanje, uvažavanje i poštovanje razlika koje postoje zbog posebnosti etničkog, kulturnog, jezičkog ili verskog identiteta njenih građana.

* (član 48. Ustava Republike Srbije)

Zabrana izazivanja rasne, nacionalne i verske mržnje

Zabranjeno je i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti.

* (član 49. Ustava Republike Srbije)

Sloboda medija

Svako je slobodan da bez odobrenja, na način predviđen zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obaveštavanja. Televizijske i radio-stanice osnivaju se u skladu sa zakonom.

U Republici Srbiji nema cenzure. Nadležni sud može sprečiti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obaveštavanja samo ako je to u demokratskom društvu neophodno radi sprečavanja pozivanja na nasilno rušenje Ustavom utvrđenog poretka ili narušavanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, sprečavanja propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno nasilje ili radi sprečavanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mržnje, kojim se podstiče na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.

Ostvarivanje prava na ispravku neistinite, nepotpune ili netačno prenete informacije kojom je povređeno nečije pravo ili interes i prava na odgovor na objavljenu informaciju uređuje se u skladu sa zakonom.

* (član 50. Ustava Republike Srbije)

Zakon o elektronskim medijima

Zakon o javnim medijskim servisima

Zakon o elektronskim komunikacijama

---

Formulari kojima se zahteva pristup informacijama od javnog značaja – Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

Zaštita prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja – Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

Regulatorno telo za elektronske medije

Udruženje novinara Srbije

Nezavisno udruženje novinara Srbije

Savet za štampu

Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji

Akcioni plan za sprovođenje Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti

Zakon o elektronskim medijima

Zakon o javnim medijskim servisima

Kodeks novinara Srbije

Zakon o potvrđivanju Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji

Pravo na obaveštenost

Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju.

Svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom.

Prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog, informacija od javnog značaja jeste informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna. Da bi se neka informacija smatrala informacijom od javnog značaja nije bitno da li je izvor informacije organ javne vlasti ili koje drugo, lice, nije bitan nosač informacija (papir, traka, film, elektronski mediji i sl.) na kome se nalazi dokument koji sadrži informaciju, datum nastanka informacije, način saznavanja informacije, niti su bitna druga slična svojstva informacije.

* (član 51. Ustava Republike Srbije)

Izborno pravo

Svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran.

Izborno pravo je opšte i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje je tajno i lično.

Izborno pravo uživa pravnu zaštitu u skladu sa zakonom.

* (član 52. Ustava Republike Srbije)

Republička izborna komisija

Republička izborna komisija – Najčešće postavljana pitanja

Provera upisa u Jedinstveni birački spisak

Provera izvoda iz biračkog spiska

Birači i pravo na ostvarivanje biračkog prava

Kontakt telefoni za prijavu glasanja van biračkog mesta

Pristupačnost biračkih mesta

Zakon o izboru narodnih poslanika

Zakon o jedinstvenom biračkom spisku

Zakon o izboru predsednika Republike

Zakon o lokalnim izborima

Zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine

Statut Autonomne pokrajine Vojvodine

Odluka o proceni pristupačnosti biračkih mesta u Republici Srbiji

Publikacije dostupne na veb prezentaciji Republičke izborne komisije

Priručnik za posmatranje registracije birača

Pravo na učešće u upravljanju javnim poslovima

Građani imaju pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da pod jednakim uslovima stupaju u javne službe i na javne funkcije.

* (član 53. Ustava Republike Srbije)

Zakon o državnoj upravi

Zakon o državnim službenicima

Zakon o zaposlenima u javnim službama

Zakon o lokalnoj samoupravi

Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave

Zakon o sprečavanju korupcije

Sloboda okupljanja

Mirno okupljanje građana je slobodno.

---

Okupljanje u zatvorenom prostoru ne podleže odobrenju, ni prijavljivanju. Zborovi, demonstracije i druga okupljanja građana na otvorenom prostoru prijavljuju se državnom organu, u skladu sa zakonom. Sloboda okupljanja može se zakonom ograničiti samo ako je to neophodno radi zaštite javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije.

* (član 54. Ustava Republike Srbije)

Zakon o javnom okupljanju

Zakon o javnom redu i miru

Sloboda udruživanja

Jemči se sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i pravo da se ostane izvan svakog udruženja.

Udruženja se osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi državni organ, u skladu sa zakonom. Zabranjena su tajna i paravojna udruženja.

Ustavni sud može zabraniti samo ono udruženje čije je delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje.

Sudije Ustavnog suda, sudije, javni tužioci, Zaštitnik građana, pripadnici policije i pripadnici vojske ne mogu biti članovi političkih stranaka.

* (član 55. Ustava Republike Srbije)

Agencija za privredne registre

Registar udruženja – Agencija za privredne registre

Registar stranih udruženja – Agencija za privredne registre

Registar političkih stranaka, prateća dokumentacija i obrasci

Zakon o udruženjima

Zakon o političkim strankama

Zakon o finansiranju političkih aktivnosti

Zakon o lobiranju

Pravilnik o načinu upisa i vođenja Registra političkih stranaka

Zakon o upravnim sporovima

Zakon o opštem upravnom postupku (Sl. glasnik RS, br. 18/2016 i 95/2018 - autentično tumačenje)

Pravo na peticiju

Svako ima pravo da, sam ili zajedno sa drugima, upućuje peticije i druge predloge državnim organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja, organima autonomne pokrajine i organima jedinica lokalne samouprave i da od njih dobije odgovor kada ga traži.

Zbog upućivanja peticija i predloga niko ne može da trpi štetne posledice.

Niko ne može da trpi štetne posledice za stavove iznete u podnetoj peticiji ili predlogu, osim ako je time učinio krivično delo.

* (član 56. Ustava Republike Srbije)

Pravo na utočište

Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih političkih uverenja, ima pravo na utočište u Republici Srbiji.

Postupak za sticanje utočišta uređuje se Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti.

* (član 57. Ustava Republike Srbije)

„Ideas” – Centar za istraživanje i razvoj društva

Zakon o azilu i privremenoj zaštiti

Zakon o strancima

Zakon o putnim ispravama

Pravo na imovinu

Jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.

Zakonom se može ograničiti način korišćenja imovine.

Oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno je samo u skladu sa relevantnim zakonom.

* (član 58. Ustava Republike Srbije)

Ministarstvo privrede

Ministarstvo privrede

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Ministarstvo pravde

Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom

Ministarstvo finansija

Poreska uprava

Uprava za igre na sreću

Državna lutrija Srbije

Uprava za slobodne zone

Uprava za duvan

Uprava za trezor

Uprava za sprečavanje pranja novca

Uprava carina

Komisija za hartije od vrednosti

Kancelarija za javne nabavke

Republička direkcija za imovinu Republike Srbije

Registar nepokretnosti u javnoj svojini

Republički geodetski zavod

Komisija za zaštitu konkurencije

Komisija za kontrolu državne pomoći

Agencija za privredne registre

Agencija za osiguranje depozita

Narodna banka Srbije

Beogradska berza

Uprava za imovinu Autonomne pokrajine Vojvodine

Nacionalno udruženje procenitelja Srbije

Društvo procenitelja Srbije

Udruženje banaka Srbije

Privredna komora Srbije

Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa

Zakon o digitalnoj imovini

Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela

Zakon o eksproprijaciji

Zakon o obligacionim odnosima

Zakon o privrednim društvima

Zakon o bankama

Zakon o stečaju

Zakon o tržištu kapitala

Zakon o osiguranju

Zakon o oružju i municiji

Zakon o javnim nabavkama

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji

Zakon o porezima na imovinu

Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu

Zakon o porezu na dobit pravnih lica

Zakon o porezu na dohodak građana

Zakon o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara

Zakon o porezu na dodatu vrednost

Zakon o akcizama

Zakon o državnom premeru i katastru

Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova

Zakon o ozakonjenju objekata

Zakon o hipoteci

Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima i pravima upisanim u registar

Zakon o Agenciji za privredne registre

Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre

Zakon o faktoringu

Zakon o privatizaciji

Zakon o javnim preduzećima

Zakon o finansijskom lizingu

Zakon o platnom prometu

Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga

Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu

Zakon o trgovini

Zakon o elektronskoj trgovini

Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju

Zakon o zaštiti konkurencije

Zakon o kontroli državne pomoći (Sl. glasnik RS, br. 73/2019)

Pravo nasleđivanja

Jemči se pravo nasleđivanja, u skladu sa Zakonom o nasleđivanju. Pravo nasleđivanja ne može biti isključeno ili ograničeno zbog neispunjavanja javnih obaveza.

Sudovi imaju ovlašćenje da vođenje ostavinskog postupka poveravaju javnim beležnicima.

* (član 59. Ustava Republike Srbije)

Pravo na rad

Jemči se pravo na rad, u skladu sa zakonom. Svako ima pravo na slobodan izbor rada. Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta.

Svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. Niko se tih prava ne može odreći.

Ženama, omladini i invalidima omogućuju se posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom.

** SOS Telefon za prijavu mobinga 0800-300-601

* (član 60. Ustava Republike Srbije)

Pravo na štrajk

Zaposleni imaju pravo na štrajk, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

Pravo na štrajk može biti ograničeno samo zakonom, shodno prirodi ili vrsti delatnosti.

* (član 61. Ustava Republike Srbije)

Pravo na zaključenje braka i ravnopravnost supružnika

Svako ima pravo da slobodno odluči o zaključenju i raskidanju braka.

Brak se zaključuje na osnovu slobodno datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom.

Zaključenje, trajanje i raskid braka počivaju na ravnopravnosti muškarca i žene.

Brak i odnosi u braku i porodici uređuju se Porodičnim zakonom.

Vanbračna zajednica se izjednačava sa brakom, u skladu sa relevantnim zakonom.

* (član 62. Ustava Republike Srbije)

Sloboda odlučivanja o rađanju

Svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece. Republika Srbija podstiče roditelje da se odluče na rađanje dece i pomaže im u tome.

* (član 63. Ustava Republike Srbije)

Prava deteta

Deca uživaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duševnoj zrelosti.

Svako dete ima pravo na lično ime, upis u matičnu knjigu rođenih, pravo da sazna svoje poreklo i pravo da očuva svoj identitet.

Deca su zaštićena od psihičkog, fizičkog, ekonomskog i svakog drugog iskorišćavanja ili zloupotrebljavanja.

Deca rođena izvan braka imaju jednaka prava kao deca rođena u braku.

Prava deteta i njihova zaštita uređuju se zakonom.

** SOS telefon za prijavu nasilja u školama 0800 200 201

* (član 64. Ustava Republike Srbije)

Prava i dužnosti roditelja

Roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaju, vaspitavaju i obrazuju svoju decu, i u tome su ravnopravni.

Sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma roditeljima biti oduzeta ili ograničena samo odlukom suda, ako je to u najboljem interesu deteta, u skladu sa relevantnim zakonom.

* (član 65. Ustava Republike Srbije)

Posebna zaštita porodice, majke, samohranog roditelja i deteta

Porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom.

Majci se pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja.

Posebna zaštita pruža se deci o kojoj se roditelji ne staraju i deci koja su ometena u psihičkom ili fizičkom razvoju.

Deca mlađa od 15 godina ne mogu biti zaposlena niti, ako su mlađa od 18 godina, mogu da rade na poslovima štetnim po njihovo zdravlje ili moral.

* (član 66. Ustava Republike Srbije)

Pravo na pravnu pomoć

Svakome se, pod uslovima određenim zakonom, jemči pravo na pravnu pomoć.

Pravnu pomoć pružaju advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.

Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći se određuje kada je pravna pomoć besplatna.

* (član 67. Ustava Republike Srbije)

Zdravstvena zaštita

Svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja.

Deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi način, u skladu sa zakonom.

Zdravstveno osiguranje, zdravstvena zaštita i osnivanje zdravstvenih fondova uređuju se posebnim zakonima.

Republika Srbija pomaže razvoj zdravstvene i fizičke kulture.

* (član 68. Ustava Republike Srbije)

Socijalna zaštita

Građani i porodice kojima je neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, imaju pravo na socijalnu zaštitu, čije se pružanje zasniva na načelima socijalne pravde, humanizma i poštovanja ljudskog dostojanstva.

Prava zaposlenih i njihovih porodica na socijalno obezbeđenje i osiguranje uređuju se zakonom.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad, kao i pravo na naknadu u slučaju privremene nezaposlenosti, u skladu sa zakonom. Invalidima, ratnim veteranima i žrtvama rata pruža se posebna zaštita, u skladu sa zakonom.

Fondovi socijalnog osiguranja osnivaju se u skladu sa zakonom.

* (član 69. Ustava Republike Srbije)

Penzijsko osiguranje

Penzijsko osiguranje uređuje se zakonom. Republika Srbija stara se o ekonomskoj sigurnosti penzionera.

* (član 70. Ustava Republike Srbije)

Pravo na obrazovanje

Prema Ustavu Republike Srbije, svako ima pravo na obrazovanje. Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednje obrazovanje je besplatno. Svi građani imaju, pod jednakim uslovima, pristup visokoškolskom obrazovanju. Republika Srbija omogućuje uspešnim i nadarenim učenicima slabijeg imovnog stanja besplatno visokoškolsko obrazovanje, u skladu sa relevantnim zakonom. Osnivanje škola i univerziteta uređuje se relevantnim zakonom.

* (član 71. Ustava Republike Srbije)

Autonomija univerziteta

Jemči se autonomija univerziteta, visokoškolskih i naučnih ustanova. Univerziteti, visokoškolske i naučne ustanove samostalno odlučuju o svome uređenju i radu, u skladu sa posebnim zakonom.

* (član 72. Ustava Republike Srbije)

Sloboda naučnog i umetničkog stvaranja

Naučno i umetničko stvaralaštvo je slobodno.

Autorima naučnih i umetničkih dela jemče se moralna i materijalna prava, u skladu sa posebnim zakonima. Republika Srbija podstiče i pomaže razvoj nauke, kulture i umetnosti.

* (član 73. Ustava Republike Srbije)