Ko ima prava na individualni obrazovni plan?

Pravo na IOP ima dete, učenik i odrasli kome je potrebna dodatna podrška zbog teškoća u pristupanju, uključivanju i učestvovanju u obrazovanju i vaspitanju, ako te teškoće utiču na njegovu dobrobit, odnosno ostvarivanje ishoda obrazovanja i vaspitanja ili predstavljaju rizik od ranog napuštanja školovanja, i odnose se na dete, učenika ili odraslog koji:

1. Ima teškoće u učenju (zbog specifičnih smetnji u učenju ili problema u ponašanju i emocionalnom razvoju)
2. Ima smetnje u razvoju ili invaliditet (telesne, motoričke, čulne, intelektualne ili smetnje iz spektra autizma)
3. Potiče, odnosno živi u socijalno nestimulativnoj sredini (socijalno, ekonomski, kulturno, jezički siromašnoj sredini ili dugotrajno boravi u zdravstvenoj, odnosno socijalnoj ustanovi)
4. Iz drugih razloga ostvaruje pravo na podršku u obrazovanju.

Pravo na prilagođen način obrazovanja po IOP-u u smislu proširivanja i produbljivanja sadržaja učenja ima i učenik sa izuzetnim sposobnostima koji stiče osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje.

Kako se utvrđuje da je detetu potrebno pružiti dodatnu podršku u obrazovanju?

Ako u postupku praćenja vaspitač, nastavnik ili stručni saradnik, utvrdi da postoje fizičke, komunikacijske ili socijalne prepreke koje nepovoljno utiču na dobrobit i razvoj deteta, učenika, odnosno odraslog i na očekivane ishode obrazovanja i vaspitanja, pristupa se prikupljanju podataka radi formiranja dokumentacije u svrhu pružanja odgovarajuće podrške u obrazovanju i vaspitanju.

Vaspitač, nastavnik, odnosno stručni saradnik, pored podataka iz stava prikuplja podatke iz različitih izvora: od roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, stručnjaka van obrazovne ustanove koji dobro poznaje dete, učenika, odnosno odraslog, od vršnjaka i samog deteta, učenika, odnosno odraslog, pri čemu se koriste različiti instrumenti i tehnike (sistematsko posmatranje aktivnosti deteta, učenika, odnosno odraslog u različitim situacijama, razgovor, testiranje, intervju i upitnik za učenika i druge koji poznaju dete, odnosno učenika. Medicinski nalazi su, po potrebi, sastavni deo dokumentacije.

Na osnovu prikupljenih podataka i dokumentacije stručni saradnik koordinira izradu i u saradnji sa vaspitačem, odnosno nastavnikom i roditeljem izrađuje pedagoški profil deteta, učenika, odnosno odraslog.

Roditelj takođe može da bude inicijator ovih procesa i obavezno učestvuje u izradi pedagoškog profila. Takođe, roditelj od škole treba da dobije ovaj dokument.

Šta je pedagoški profil i ko ga izrađuje?

Pedagoški profil je osnovni dokument od koga se polazi u planiranju obrazovne podrške za konkretno dete/učenika, Na osnovu prikupljenih podataka i dokumentacije stručni saradnik koordinira izradu i, u saradnji sa vaspitačima/nastavnicima/ i roditeljima/starateljima, izrađuje pedagoški profil deteta/učenika.

Pedagoški profil je zapravo precizan opis deteta, i to u nekoliko oblasti:

• Učenje i kako se uči (školska postignuća, motivacija, da li i na koji način smetnja/teškoća utiče na učenje, itd.)
• Komunikacijske veštine (da li dete govori, da li jasno izgovara sve glasove, da li se jasno izražava, da li razume govor drugih ljudi, da li razume tekst koji pročita, da li koristi neke druge načine sporazumevanja – znakovni jezik, na pr, da li su mu potrebna neka vizuelna pomagala – sličice, fotografije i sl. koje mu pomaže da razume naloge, zadatke ili tekstove i drugo)
• Socijalne veštine (odnosi sa drugim ljudima i sa drugom decom, )
• WSamostalnost i briga o sebi (da li dete ume samostalno da se obuče/presvuče; da li samostalno jede; da li samostalno priprema pribor za rad i potrebne udžbenike/sveske; da li samostalno koristi toalet i sl.)
• Uticaj spoljašnjeg okruženja na učenje (da li je porodica potpuna, da li je porodica u mogućnosti da pruži podršku detetu u učenju; da li u bližem okruženju ima još osoba koje mogu da pruže različite vrste podrške detetu i porodici i sl.)

U svim ovim oblastima opisuje se u čemu je uspešno, šta voli, i šta je već savladalo. Isto tako, utvrđuje se šta je to u čemu dete ima teškoće, i u kojim oblastima mu je potrebna dodatna podrška.

Tokom izrade pedagoškog profila uloga roditelja/staratelja je vrlo važna i trebalo bi da pruže neophodne informacije o svom detetu i zapažanjima koja ima – opis funkcionisanja deteta u porodici i okruženju. Na osnovu pedagoškog profila utvrđuju se prioriteti, odnosno procenjuje se u kojoj oblasti, predmetu treba najpre pružiti podršku da bi dete/učenik počeo da napreduje.

Pedagoški profil je dinamičan dokument o detetu/učeniku koji se redovno dopunjava i menja, toliko često koliko se dešavaju značajnije promene u napredovanju i razvoju deteta/učenika.

Šta je to individualizacija?

Otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka, odnosno individualizovan način rada, definisan je Pravilnikom o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje (član 4)

Za svako dete/učenika koji ne postiže propisane ishode i standarde, ili se uočava da ne postiže uspeh u skladu sa svojim kapacitetima i mogućnostima, vaspitač/nastavnik planira podršku u vaspitanju i obrazovanju tj. prilagođavanje pristupa i/ili individualizaciju nastave.

Na osnovu pedagoškog profila deteta, odnosno učenika utvrđuju se područja u kojima postoji potreba za dodatnom podrškom u obrazovanju i vaspitanju i planira se otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka (individualizovan način rada) u obrazovno-vaspitnom, odnosno vaspitno-obrazovnom radu.

Otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka (individualizovan način rada) prema detetu, odnosno učeniku sprovode se u praksi tokom procesa obrazovanja i vaspitanja, prema potrebi, kao sastavni deo obrazovno-vaspitnog rada vaspitača, odnosno nastavnika i mogu se ostvarivati i bez vođenja posebne dokumentacije.

Otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka (individualizovan način rada ) u ustanovi ostvaruju se putem:

Prilagođavanje prostora i uslova tj. organizacije rada (npr. postavljanje rampe, uklanjanje pragova, više prostora za korišćenje kolica; blizina table i konstantan raspored nameštaja za slabovidog ili slepog učenika; raspored klupa u „P“ za učenika koji se pomaže čitanjem sa usana, kao i za učenike iz osiromašenog okruženja ili one koji sporije uče, kako bi imali pomoć od druga/drugarice i sa leve i sa desne strane i slično).

Prilagođavanje materijala i učila podrazumeva korišćenje različitih materijala (kao što su vizuelni, slikovni, zvučni, taktilni materijali i konkretni predmeti koji su neophodna podrška u učenju dece/učenika iz osetljivih grupa), prilagođenih radnih listova i zadataka za vežbanje (npr. grafički prikazi za učenike sa smetnjama iz spektra autizma ili zadaci sa ponuđenim odgovorima za učenike sa disleksijom i slično), kao i prilagođenih udžbenika (npr. udžbenici na Brajevom pismu za slepe učenike) i asistivne tehnologije (npr. posebni računarski programi i tastature za učenike sa telesnim i čulnim smetnjama).

Prilagođavanje metoda, tehnika i oblika rada podrazumeva upotrebu različitih pristupa (npr. aktivno i kooperativno učenje, učenje korak po korak i slično), različitih metoda (npr. učenje putem otkrića, iskustveno učenje, radioničarski metod, kompleksni metod početnog čitanja i pisanja, drama i slično), različitih tehnika i oblika rada (npr. predstavljanje istog sadržaja verbalnim, grafičkim i slikovnim tehnikama ili rad u malim grupama, u paru i slično).

Prilagođavanje ispitivanja i ocenjivanja podrazumeva omogućavanje upotrebe različitih vidova izražavanja (pri čemu je važno razvijati sve vidove, a ocenjivati kroz onaj vid kroz koji se učenik najbolje iskazuje), prilagođavanje načina ispitivanja (npr. više vremena za rešavanje zadatka, upotreba računara i slično) i prilagođavanje zadataka ili testova (npr. verbalne zadatke pretvoriti u grafičke ili slikovne, zadatke otvorenog tipa pretvoriti u zadatke sa ponuđenim odgovorima i slično).

Prilagođavanje sadržaja i ishoda i standarda postignuća podrazumeva sažimanje ili obogaćivanje sadržaja (npr. obrada ključnih nastavnih jedinica ili dodavanje sadržaja zavisno od interesovanja učenika), kao i izmenu propisanih ishoda ili standarda postignuća za učenike koji ih ne postižu ili ih premašuju (npr.. na času za isti sadržaj koriste se različiti nivoi obrade, tako da i učenici koji ne postižu ili premašuju očekivane ishode i standarde mogu da budu podjednako uključeni u rad).

Iako se individualizacija nastave planira i uvodi kao podrška u obrazovanju pojedinim učenicima, ona doprinosi kvalitetnijem učenju i boljem napredovanju svih učenika u tom odeljenju. Naime, korišćenje različitih pristupa, metoda i tehnika rada, kao i prilagođavanje sadržaja interesovanjima učenika (diferencirana nastava), pojačava motivaciju za učenjem i omogućava učenicima sa različitim stilovima učenja da na sebi svojstven način konstituišu svoje znanje i samim tim više napreduju tokom obrazovanja.

Šta je to individualni obrazovni plan (IOP)?

Individualni obrazovni plan je pisani dokument koji sadrži cilj obrazovno-vaspitnog rada, odnosno promenu koja dodatnom podrškom treba da se dostigne - šta je to što dete treba da nauči u narednom periodu, kao i aktivnosti koje treba da dovedu do te promene - šta je to što će se tačno sa detetom raditi.

IOP-om se planiraju i ostvaruju uslovi koji će svakom detetu/učeniku koji ne postiže propisane ishode i standarde obrazovanja i vaspitanja omogućiti da se uspešno obrazuje, a učeniku koji pokazuje darovitost u nekom domenu omogućiti postizanje standarda i ishoda koji prevazilaze očekivane. Kratko rečeno, IOP je dokument ustanove kojim se, za određeno dete/učenika i u datom vremenskom periodu, koriguje ili zamenjuje propisani vaspitno-obrazovni ili školski program.

Krajnji cilj IOP-a jeste postizanje optimalnih obrazovno-vaspitnih postignuća deteta/učenika i njegovo osposobljavanje za kvalitetan i samostalan život u zajednici.

Pravo na prilagođen i obogaćen način obrazovanja po IOP-u ima i učenik sa izuzetnim sposobnostima koji stiče osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje.

Sadržaj IOP-a

IOP je poseban akt ustanove kojim se planira dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju deteta, učenika, odnosno odraslog ako mere individualizacije nisu dovele do ostvarivanja dobrobiti deteta, odnosno ostvarivanja ishoda obrazovanja i vaspitanja ili do zadovoljavanja obrazovnih potreba učenika sa izuzetnim sposobnostima.

IOP sadrži:

1. Podatke o detetu, učeniku odnosno odraslom i podatke o timu za dodatnu podršku (Obrazac 1)
2. Pedagoški profil deteta, učenika, odnosno odraslog (Obrazac 2)
3. Plan mera individualizacije (Obrazac 3)
4. Personalizovani program nastave i učenja (Obrazac 4)
5. Podatke o praćenju i vrednovanju IOP-a (Obrazac 5)
6. Saglasnost roditelja (Obrazac 6)

IOP može da sadrži i:

1. Plan tranzicije – plan podrške detetu i učeniku pri uključivanju u obrazovanje, pri prelasku na drugi nivo obrazovanja ili pri prelasku u drugu obrazovnu ustanovu; (Obrazac 7)
2. Plan prevencije ranog napuštanja obrazovanja za decu i učenike u riziku od ranog napuštanja škole (Obrazac 8)

Koje su vrste IOP-a?

Postoje tri vrste IOP-a:

• IOP 1 – koji se zasniva na prilagođavanju načina rada kao i uslova u kojima se izvodi obrazovno-vaspitni rad (vidi dva primera IOP-a 1: Jerotijević, Milena, Mrše Snežana: Priručnik za planiranje i pisanje individualnog obrazovnog plana. Beograd, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, 2012, elektronska, neredigovana verzija, str. 49-56 i str. 57-64
• IOP 2 – koji se zasniva na izmeni sadržaja obrazovno-vaspitnog rada, ishoda i standarda postignuća (vidi primer IOP-a 2, isti priručnik kao gore, str. 68-73)
• IOP 3 – koji se zasniva na obogaćivanju i proširivanju sadržaja obrazovno-vaspitnog rada za dete i učenika sa izuzetnim sposobnostima (vidi primer IOP-a 3, isti priručnik kao gore, str. 74-77)

Pri izradi individualnog obrazovnog plana veoma je važno imati na umu pedagoški profil deteta i oblasti koje se u njemu opisuju. Često se događa da se IOP-om planiraju samo obrazovni, akademski ciljevi. Ipak, čak četiri od pet oblasti u pedagoškom profilu odnose se na neakademska znanja (komunikacija, socijalni odnosi, briga o sebi, uslovi života). Prema tome, IOP-om se moraju planirati svi oni ciljevi i aktivnosti koji će doprineti ukupnom razvoju deteta. U IOP-u se precizno navode i osobe koje će detetu pružati dodatnu podršku, kao i vremenski rokovi.

IOP može da se donese za deo ili oblast u okviru jednog predmeta, jedan predmet, grupu predmeta ili za sve predmete, kao i za vannastavne aktivnosti.

Veoma je važno naglasiti da donošenju IOP-a 2 mora da prethodi izrada i sprovođenje IOP-a 1, donošenje mišljenja Interresorne komisije i saglasnost roditelja/staratelja.

Ko može da pokrene inicijativu za izradu IOP-a?

Predlog za izradu IOP-a može da podnese:

• Vaspitač/ica
• Učitelj/ica
• Predmetni nastavnik/ica
• Stručni saradnik/ica
• Roditelj

Ukoliko sam roditelj nije podneo predlog za izradu IOP-a, njegovu primenu i vrednovanje, obrazovna ustanova je dužna da pisanim putem obavesti roditelje/staratelje da je podnet predlog za izradu IOP-a. Taj predlog mora da bude obrazložen, a uz njega se prilažu dokazi o prethodnom radu sa detetom – odnosno individualizaciji, tj. o tome da ona nije dala rezultate.

Nakon što roditelji daju pisanu saglasnost za to, direktor škole će formirati tim za pružanje dodatne podrške detetu koji će izraditi IOP.

Veoma je važno da zaposleni u školi i roditelji/staratelji dobro sarađuju i da roditelj bude upućen u to da se planira izrada individualnog obrazovnog plana, odnosno da mere individualizacije nisu dale očekivane rezultate.

Kada može da se donose odluka o izradi IOP-a?

Odluka o izradi IOP-a sa prilagođenim programom (IOP 1) za dete/učenika može se doneti samo ukoliko:

• Prethodno primenjivane mere individualizacije nisu dale rezultate
• Ustanova dobije saglasnost roditelja/staratelja za izradu IOP-a
• Ustanova pokrene i uspešno okonča interni postupak za utvrđivanje prava na IOP

Ako IOP sa prilagođenim programom (IOP 1) ne dovede do očekivanog napretka, Stručni tim za inkluzivno obrazovanje (STIO) će postojećim merama prilagođavanja (koje nisu bile dovoljno delotvorne) dodati i prilagođavanje (izmenu) propisanih ishoda, odnosno standarda postignuća za one oblasti/predmete u kojima učenik nije postigao očekivani napredak. Takav IOP sa izmenjenim programom (IOP 2) može se doneti samo ako:

• Prethodno primenjivan IOP sa prilagođenim programom nije dao rezultate
• Postoji saglasnost roditelja/staratelja
• Postoji saglasno mišljenje IRK o potrebi za izmenjenim programom

Da li se za svako dete sa smetnjama u razvoju i / ili invaliditetom izrađuje individualni obrazovni plan?

Ne. Postojanje smetnji u razvoju ili invaliditeta ne znači nužno da je neophodno da se dete obrazuje po individualnom obrazovnom planu, ali je svakako potrebno da se u odnosu na opis deteta (pedagoški profil) planiraju mere podrške kroz individualizaciju.

Šta se dešava ukoliko roditelji/staratelji ne daju pisanu saglasnost za donošenje IOP-a?

Ukoliko roditelj/staratelj ne da saglasnost, škola nastavlja sa merama individualizacije i pružanja dodatne podrške prilagođavanjem metoda i oblika rada, radnih materijala, didaktičkih i nastavnih sredstva, težine zahteva, načina ispitivanja i ocenjivanja, a bez izrade IOP-a.

Ipak, škola bi trebalo da razmisli o uvođenju novih vrsta podrške kroz mere individualizacije, jer, bez obzira na to što se roditelji nisu složili sa izradom IOP-a, škola treba da ovim dodatnim merama omogući detetu učenje i napredovanje.

Veoma je važno da roditelji/staratelji sarađuju sa školom da bi svom detetu omogućili kvalitetno obrazovanje. Donošenje IOP-a je važno da bi mu se obezbedila potrebna podrška.

Sa druge strane, roditelji treba da razumeju, a škola u tom smislu treba da uloži dodatni napor i to im razjasni, da IOP treba da doprinese učenju i napredovanju deteta i da im razjasne potencijalne strahove i brige (na pr. da li će dete moći da nastavi školovanje, da li će biti “obeleženo”) već da zajedno sa zaposlenima učestvuju u njegovom kreiranju i praćenju efekata pružene podrške.

Ko su članovi tima za pružanje dodatne podrške detetu (IOP tim)?

Obavezni članovi tima su:

• Vaspitač/ica ukoliko dete pohađa predškolsku ustanovu
• Učitelj/ica
• Predmetni nastavnik/ica
• Razredni starešina
• Stručni saradnik/ica
• Soditelj

* Ukoliko je to potrebno, u tim će se uključiti i pedagoški asistent ili lični pratilac deteta.

Na predlog roditelja, u tim za pružanje dodatne podrške detetu škola može da uključi i stručnjaka van škole, koji radi ili je radio sa detetom i koji ga dobro poznaje (čl. 8 Pravilnika o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje).

Kada se počinje sa sprovođenjem IOP-a?

Sa sprovođenjem IOP-a počinje se nakon što Stručni tim za inkluzivno obrazovanje (STIO) i Pedagoški kolegijum škole usvoje IOP koji je izradio Tim za pružanje dodatne podrške učeniku.

Sprovođenju IOP-a prethodi i pisana saglasnost roditelja.

Ko i kako prati i vrednuje primenu IOP-a?

U toku primene IOP-a aktivno učestvuju svi članovi IOP tima i drugi realizatori koji su naznačeni u IOP-u (član 9 Pravilnika). Prema članu 11 Pravilnika, vrednovanje IOP-a unutar ustanove vrši STIO i IOP tim, prema utvrđenoj dinamici u IOP-u i prema ukazanoj potrebi (u prvoj godini upisa najmanje tromesečno, a u narednim godinama na kraju/početku svakog polugodišta, odnosno radne godine).

Posmatranjem realizacije predviđenih koraka/aktivnosti, razgovorom sa različitim akterima (uključujući i roditelje i dete/učenika), kao i pregledom različitih materijala koji su pisali realizatori i produkata deteta/učenika, može da se prati:

• Da li su, i u kojoj meri, realizovani svi predviđeni koraci?
• Da li je bilo problema u realizaciji pojedinih koraka i da li su problemi prevaziđeni (ako da, kako)?
• Da li, i u kojoj meri, dete/učenik napreduje u pogledu:
  
  
  1. Samopouzdanja i nivoa angažmana
  2. Uključenosti u zajedničke aktivnosti, vršnjačku grupu i ustanovu
  3. Učenja kako se uči i sticanja konkretnih znanja/veština predviđenih IOP-om
  4. Da li, i u kojoj meri, primenjene metode učenja i strategije prilagođavanja daju rezultate (koje su uspešne, a koje ne)

Rezultati vrednovanja obavezno se dostavljaju stručnom timu za inkluzivno obrazovanje i pedagoškom kolegijumu.

Na osnovu rezultata vrednovanja IOP-a tim za pružanje dodatne podrške detetu odnosno učeniku izrađuje predlog izmene i dopune odnosno prilagođavanja IOP-a potrebama deteta odnosno učenika.

Izmena IOP-a vrši se u skladu sa napretkom i razvojem deteta, odnosno učenika: ako postigne planirane rezultate pre očekivanog roka ili ne postiže očekivane rezultate, odnosno u drugim slučajevima kada nastanu promene u ponašanju deteta i njegovom okruženju.

Podaci o rezultatima vrednovanja IOP-a sastavni su deo dokumentacije koja prati IOP.

Redovno praćenje primene IOP-a i razmena prikupljenih informacija na sastancima IOP tima, omogućiće realizatorima da blagovremeno koriguju pojedine korake ili aktivnosti i odaberu one strategije prilagođavanja koje daju najbolje rezultate tj. omogućavaju detetu/učeniku da dostigne predviđene ishode, poveća samopouzdanje i stepen i kvalitet uključenosti u vršnjačku grupu.

Spoljašnje vrednovanje IOP-a vrši prosvetni savetnik, odnosno savetnik – spoljni saradnik u toku stručno-pedagoškog nadzora. U okviru vršenja stručno-pedagoškog nadzora utvrđuje se ispunjenost uslova u postupku donošenja IOP-a, vrednuje se sadržaj i primena IOP-a.

Kako se ocenjuju učenici koji se obrazuju prema IOP-u?

Ocenjivanje učenika regulisano je Pravilnikom o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju

Učenik koji se obrazuje prema IOP-u ocenjuje se na osnovu ostvarenosti ciljeva i standarda postignuća u toku savladavanja individualnog obrazovnog plana (član 7, stav 1).

Učenik koji stiče obrazovanje i vaspitanje bez prilagođenih standarda postignuća (IOP-1) ocenjuje se na osnovu njegovog angažovanja i stepena ostvarenosti ciljeva i posebnih standarda postignuća, na način koji uzima u obzir njegove jezičke, motoričke i čulne mogućnosti“ (član 7, stav 2).

Učenik koji stiče obrazovanje i vaspitanje po prilagođenim standardima postignuća (IOP-2), ocenjuje se na osnovu njegovog angažovanja i stepena ostvarenosti ciljeva i prilagođenih standarda postignuća.