Šta je HIV, a šta AIDS?

HIV je skraćenica od engleske reči Human Immunodeficiency Virus koja označava virus humane imunodeficijencije. Ovaj virus slabi imunološku otpornost organizma napadajući i uništavajući ćelije imunološkog sistema i sprečavajući ga da se bori protiv drugih brojnih infekcija. HIV infekcija nastaje ulaskom HIV-a u organizam čoveka, što znači da je osoba zaražena ovim virusom, ali ne i automatski obolela. HIV infekcija, bez simptoma i znakova bolesti, može da traje godinama i da ostane neprepoznata. Iz tog razloga što lice može godinama da živi sa ovim virusom bez simptoma, a da njegov imunološki sistem slabi i postaje sve manje otporan na različite patogene, potrebno je vršiti redovna testiranja svog HIV statusa, naročito ukoliko smo praktikovali određena rizična ponašanja (rizični seksualni odnos, korišćenje nesterilnog pribora pri intravenskoj upotrebi droge, seksualni radnici/ce itd.). Time što znamo svoj status, možemo prekinuti lanac prenošenja ukoliko smo pozitivni na prisustvo ovoga virusa, a takođe ćemo blagovremeno moći da krenemo sa adekvatnom terapijom.

---

Ovaj virus se najčešće prenosi seksualnim putem, kroz kontakt za zaraženom krvi ili drugim telesnim tečnostima, sa zaražene majke na dete tokom trudnoće, porođaja ili dojenja. Virus se ne može preneti uobičajenim socijalnim kontaktom, npr. rukovanje, zagrljaj itd, kao ni putem životinja.

AIDS je skraćenica od engleske reči Acquired Immuno Deficiency Syndrome koja označava sindrom stečene imunodeficijencije – SIDA, kao krajnji i najteži stadijum infekcije koju izaziva HIV virus. Ona dovodi do potpunog propadanja imuniteta pojedinca, i na taj način osoba postaje podložna da oboli od različitih drugih bolesti.

Važno je naglasiti da postoji razlika između HIV pozitivne osobe i osobe obolele od AIDS-a. HIV pozitivna osoba je zaražena ovim virusom, ali ne znači da je dobila AIDS. Do pojave AIDS-a može proći duži niz godina, a moguće je da se uz blagovremenu upotrebu antiretrovirusnih lekova HIV virus drži pod kontrolom u organizmu jedne osobe i da ne pređe u ovaj najteži oblik bolesti.

Dostupni lekovi za prevenciju i lečenje HIV/AIDS-a u Republici Srbiji

U Republici Srbiji su dostupni lekovi za lečenje HIV infekcije. Oni se mogu koristiti o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a na osnovu dijagnoze koju postavlja lekar specijalista infektologije.

Na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje nisu dostupni lekovi za prevenciju HIV infekcije, tzv. PEP (post-ekspoziciona profilaksa) i PrEP (pre-ekspoziciona profilaksa). PEP i PrEP spadaju u takozvana sredstva hemioprofilakse kojima se vrši prevencija širenja HIV infekcije.

PEP je kratkoročni tretman antiretrovirusnim lekovima, koji treba započeti unutar četiri sata do 72 sata od ekspozicije, u cilju smanjenja rizika od infekcije HIV-om nakon izloženosti. PrEP se odnosi na upotrebu fiksne kombinacije dva antiretrovirusna leka kod neinficiranih odraslih osoba sa povećanim rizikom od HIV-a koji zadovoljavaju određene kriterijume, a koja se pokazala kao bezbedna i efektivna u redukciji prenošenja HIV-a seksualnim putem.

---

Strategijom za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a u Republici Srbiji za period 2018–2025. godine, predviđeno je da će ovi lekovi za prevenciju širenja HIV infekcije biti dostupni na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ali to još uvek nije realizovano.

Lekove za lečenje HIV infekcije kao i lekove za prevenciju dobijanja HIV-a (PEP i PrEP) treba koristiti isključivo pod nadzorom lekara i pratiti data uputstva za njihovo uzimanje.

Lekovi kojima se leči HIV infekcija ne mogu dovesti do izlečenja od ove infekcije, oni omogućavaju da se infekcija drži pod kontrolom, kao i da zavisno od različitih faktora i zdravstvenog statusa inficiranog, nivo virusa HIV-a u telesnim tečnostima postane nedetektabilan, i samim tim da se ne može preneti na drugo lice.

Vakcina protiv HIV virusa nije otkrivena, a u različitim istraživačkim centrima u svetu rade se istraživanja u cilju njenog otkrivanja.

Testiranje na HIV

Kako bi se prekinuo lanac prenošenja HIV infekcije, najbolji i najefikasniji postupak koji svaki pojedinac može da uradi jeste testiranje. Time se omogućava da određeno lice utvrdi svoj status, i u slučaju da je pozitivan na prisustvo HIV virusa, da blagovremeno otpočne sa upotrebom medikamentozne terapije.

Pri institutima i zavodima za javno zdravlje širom naše zemlje dostupno je besplatno savetovanje i testiranje na prisustvo HIV virusa. Ono se posebno sprovodi i pri zavodima za zdravstvenu zaštitu studenata.

Testiranje je besplatno, anonimno, odvija se u okruženju koje je bezbedno, sa zaposlenima koji su posebno obučeni za rad sa ovakvim klijentima. Pored državnih zdravstvenih institucija, testiranje organizuju i različite nevladine organizacije koje u svom radu imaju u fokusu osobe obolele od HIV/AIDS-a.

Savetovanje je poverljivi razgovor između savetnika i klijenta koji se obavlja pre i posle testiranja. Savetovanje se izvodi individualno, u paru, grupno ili uz prisustvo članova porodice ili prijatelja, u zavisnosti od potreba klijenata. Svi klijenti dobijaju osnovne informacije o HIV-u i AIDS-u, ali i o drugim polno prenosivim infekcijama, kao i brošure, pamflete i prezervative. U poverljivom okruženju, pruža se mogućnost klijentu da sazna i prihvati svoj HIV status, proceni lični rizik i promeni rizično ponašanje, dobije emocionalnu i socijalnu podršku, kao i medicinsku negu. Zakazuju se ponovna savetovanja i obezbeđuju kontakti sa drugim relevantnim službama (Klinika za infektivne bolesti, Klinika za kožne i venerične bolesti, Zavod za mentalno zdravlje, Dom zdravlja, Ginekološko-akušerska klinika i sl).

Testiranje posle savetovanja obavlja se pod brojem, tj. šifrom. Za testiranje se uzima mali uzorak krvi iz vene na ruci. Anti-HIV antitela utvrđuju se ELISA testom. Western blot test se radi u svrhu potvrde HIV pozitivnosti. Rezultat testa predaje se savetniku u savetovalištu. Rezultati testa čekaju se jedan do šest dana, u zavisnosti od dana u sedmici kada je obavljeno uzimanje krvi za testiranje. Rezultati se ne daju telefonom niti šalju poštom, već se saopštavaju lično klijentu.

Da li je prenošenje HIV virusa inkriminisano krivičnim zakonodavstvom Republike Srbije?

Krivični zakonik Republike Srbije je u članu 250. predvideo kao kažnjivo prenošenje HIV virusa. Reč je o krivičnom delu Prenošenje infekcije HIV virusom.

Opis bića ovog krivičnog dela glasi (Krivični zakonik Republike Srbije, član 250):

(1) Ko svesno drugog dovede u opasnost od infekcije HIV virusom, kazniće se zatvorom do dve godine.

(2) Ko se svesno ne pridržava propisa i mera koji se odnose na sprečavanje širenja HIV infekcije i time iz nehata dovede do prenošenja infekcije HIV virusom na drugo lice, kazniće se zatvorom od jedne do pet godina.

(3) Ko znajući da je zaražen HIV virusom svesno prenese na drugog tu infekciju, kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina.

(4) Ako je usled dela iz stav 3. ovog člana nastupila smrt zaraženog lica, učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.

(5) Ako je delo iz st. 3. i 4. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti za delo iz stava 3. zatvorom do tri godine, a za delo iz stava 4. zatvorom od šest meseci do pet godina.