Dodatna podrška u obrazovanju
- Kako ostvariti pravo na dodatnu podršku u obrazovanju
- Šta su Interresorne komisije i koja je njihova uloga
- Kako se vrši procena potreba deteta, učenika i odraslog za dodatnom podrškom
- Koje su mere dodatne podrške na osnovu mišljenja Interresorne komisije
- Individualni obrazovni plan
Kako ostvariti pravo na dodatnu podršku u obrazovanju?
Ustanova je dužna da pruži podršku u vidu otklanjanja fizičkih i komunikacijskih prepreka, prilagođavanja načina ostvarivanja školskog programa i u vidu izrade, donošenja i ostvarivanja individualnog obrazovnog plana.
Dodatna podrška prema Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci predstavlja prava, usluge i resurse koji detetu, učeniku i odraslom obezbeđuju prevazilaženje fizičkih, komunikacijskih i socijalnih prepreka unutar obrazovnih ustanova i zajednice. Postoje podrške koje su deo sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite.
Šta su Interresorne komisije i koja je njihova uloga?
Osnovna uloga ili nadležnost Interresornih komisija, jeste da proceni potrebe deteta, učenika i odraslog za dodatnom podrškom.
Interresorna komisija vrši procenu potreba deteta, učenika i odraslog za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom.
Dodatna podrška se odnosi na prava i usluge koje detetu obezbeđuju prevazilaženje fizičkih i socijalnih prepreka u cilju nesmetanog obavljanja svakodnevnih životnih aktivnosti od značaja za uključivanje u obrazovni proces, život u zajednici i napredovanje.
Dodatna podrška obezbeđuje se, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, svakom detetu, učeniku i odraslom u cilju uključivanja, učešća i napredovanja po pravilu u nesegregisanom obrazovnom okruženju do završetka srednjeg obrazovanja, kao i nesmetanog obavljanja svakodnevnih životnih aktivnosti i kvalitetnog života u zajednici.
Dodatna podrška se obezbeđuje u okviru sistema obrazovanja i vaspitanja, zdravstvene i socijalne zaštite.
Za procenu potreba za dodatnom podrškom nadležna je Komisija opštine, odnosno grada na čijoj teritoriji je prebivalište, odnosno boravište deteta, učenika i odraslog.
Komisiju kao radno telo obrazuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove društvenih delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja. Sastoji se od 5 članova. Stalni članovi Komisije su: predstavnik sistema zdravstvene zaštite (pedijatar, odnosno specijalista opšte medicine za odraslog); predstavnik obrazovno-vaspitnog sistema (stručni saradnik psiholog u predškolskoj ustanovi, osnovnoj ili srednjoj školi); predstavnik sistema socijalne zaštite (stručni radnik na poslovima socijalne zaštite) i defektolog odgovarajućeg profila. Stalni članovi Komisije imaju najmanje tri godine radnog iskustva u struci.
Povremeni član Komisije je lice koje dobro poznaje dete, učenika i odraslog, utvrđuje se za svakog pojedinačno iz reda predstavnika predškolske ustanove, odnosno škole koju pohađa dete, učenik i odrasli, ili predstavnika zdravstvene zaštite (izabrani lekar, lekar specijalista, stručni saradnik zdravstvene ustanove) ili predstavnika socijalne zaštite (stručni radnik iz ustanove socijalne zaštite, voditelj slučaja, predstavnik ustanove socijalne zaštite u koju je dete, učenik ili odrasli smešten i dr.), a na osnovu predloga, odnosno saglasnosti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog.
Kako se vrši procena potreba deteta, učenika i odraslog za dodatnom podrškom?
Procena potreba se vrši po zahtevu:
- Roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog
- Na inicijativu obrazovne, zdravstvene ili ustanove socijalne zaštite uz saglasnost roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog
- Po službenoj dužnosti - kada roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik i odrasli ne daju saglasnost na inicijativu obrazovne ili zdravstvene ustanove ili pružaoca usluga socijalne zaštite
Ukoliko roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik i odrasli nije saglasan sa pokretanjem postupka procene, a podnosilac inicijative je procenio da takvo postupanje nije u cilju zaštite najboljeg interesa deteta, učenika i odraslog, podnosilac inicijative je dužan da o tome obavesti nadležni organ starateljstva, radi preduzimanja mera iz njegove nadležnosti i pokretanja postupka procene po službenoj dužnosti.
Ustanova koja pokreće postupak po službenoj dužnosti u obavezi je da realizuje savetodavni rad sa roditeljem, odnosno drugim zakonskim zastupnikom i odraslim radi informisanja o ulozi i sastavu Komisije, postupku procene, mogućnosti prisustva roditelja tokom postupka procene i oblicima dodatne podrške.
Zahtev, odnosno inicijativa za pokretanje postupka procene sadrži: ime, prezime i jedinstveni matični broj i pol deteta, učenika i odraslog, datum, mesto i opštinu rođenja; prebivalište deteta, učenika i odraslog, a ako je dete ili učenik smešten u hraniteljskoj porodici ili ustanovi socijalne zaštite i podatke o hranitelju, odnosno ustanovi; ime i prezime roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, odraslog i kontakt podatke podnosioca zahteva; kontakt podatke izabranog lekara, razloge i obrazloženje za pokretanje postupka procene; izjavu da je potpisnik upoznat sa uslovima pod kojima se daju podaci o ličnosti deteta, učenika i odraslog, da podatke daje dobrovoljno i da je upoznat da su neki od podataka o detetu, učeniku i odraslom naročito osetljivi podaci; potpis lica koje predlaže pokretanje postupka procene; potpis, odnosno saglasnost roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika deteta i učenika i saglasnost odraslog, datum i mesto podnošenja predloga za procenu.
Izuzetno, ukoliko podaci ne postoje, zahtev ne mora da sadrži podatke o prebivalištu i jedinstveni matični broj.
Podnosilac inicijative zahtev upućuje Komisiji.
Sastanak Komisije, radi razmatranja zahteva, održava se u roku od sedam dana od dana dobijanja zahteva. Komisija je dužna da, u roku do 40 dana od dana podnošenja zahteva za pokretanje postupka procene, sačini zajedničko, obrazloženo mišljenje, na osnovu pojedinačne procene svakog člana Komisije i usaglašenih stavova stalnih i povremenog članova.
Zajedničko mišljenje Komisije sadrži individualni plan podrške detetu, učeniku, odnosno odraslom i rok za izveštavanje o realizaciji predloženih mera podrške od strane nadležnih ustanova i službi.
Koje su mere dodatne podrške na osnovu mišljenja Interresorne komisije?
Mere dodatne podrške koje se realizuju na osnovu mišljenja Interresorne komisije su:
- Ostvarivanje subvencija za pohađanje programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja za decu sa smetnjama u razvoju
- Odlaganje upisa u prvi razred osnovne škole za godinu dana, izuzetno i uz dodatno obrazloženje, kada je to u najboljem interesu deteta
- Donošenje individualnog obrazovnog plana (IOP2), koji podrazumeva prilagođavanje ciljeva, sadržaja i načina ostvarivanja programa nastave i učenja i ishoda obrazovno-vaspitnog rada, odnosno izmena plana nastave i učenja
- Upućivanje deteta u razvojnu grupu u predškolskoj ustanovi, odnosno u školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju
- Angažovanje vaspitača, nastavnika ili stručnog saradnika, koji je zaposlen u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom kao podršku školi u sistemu redovnog obrazovanja i vaspitanja
- Ostvarivanje prava na uvećanje dečjeg dodatka
Preporučene mere dodatne podrške na osnovu procene Komisije:
- Obezbeđivanje igrovnih, didaktičkih i nastavnih sredstava u pristupačnim formatima i na pristupačnim jezicima uključujući i znakovni jezik
- Obezbeđivanje prilagođenih udžbenika
- Obezbeđivanje asistivnih tehnologija i/ili drugih usluga resursnog centra za asistivne tehnologije: alternativni načini i sredstva komunikacije, prilagođene tastature, ekrani na dodir, prilagođeni miševi, posebni softveri, tajmeri, satovi, diktafoni i sl. i obuka za korišćenje istih
- Obezbeđivanje obuke, nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika neposredno angažovanih u vaspitno-obrazovnom i obrazovno-vaspitnom radu radi sticanja konkretnih veština i strategija za rad sa detetom, učenikom i odraslim, za korišćenje Brajevog pisma, znakovnog jezika, drugih alternativnih načina komunikacije, samostalno kretanje, korišćenje sredstava asistivne tehnologije i sl.
- Obezbeđivanje obuke roditelju, odnosno drugom zakonskom zastupniku, radi sticanja znanja, veština i strategija za pružanje podrške detetu, kao i za korišćenje asistivnih tehnologija i alternativnih načina komunikacije (npr. znakovni jezik, Brajevo pismo i dr.)
- Prilagođavanje okruženja u skladu sa potrebama deteta, učenika i odraslog: prilaza i unutrašnjeg prostora ustanove čije usluge dete, učenik i odrasli koristi postavljanjem rampe, gelendera, ugradnjom lifta, prilagođavanjem toaleta, prilagođavanjem staze, kao pomoći pri samostalnom kretanju; postavljanjem lampe, table-putokaza, naziva na vratima sa simbolima, mapom prostora, postavljanje zvučnih i svetlosnih signala i sl. - u skladu sa propisima kojima se uređuje pristupačnost javnih prostora
- Obezbeđivanje podrške stručnjaka iz određene oblasti, u skladu sa potrebama deteta, učenika i odraslog
- Obezbeđivanje prioriteta u ostvarivanju specijalističkog pregleda ili tretmana; obezbeđivanja fizioterapeuta i radnog terapeuta da, u saradnji sa službom kućnog lečenja, odlazi u kućne posete prema indikaciji
- Obezbeđivanje sredstava za finansiranje troškova rekreativne nastave, ekskurzija, kulturnih, sportskih i drugih aktivnosti koje organizuje ustanova za dete, učenika i odraslog
- Obezbeđivanje prevoza deteta, učenika i odraslog koji ne može da koristi sredstva javnog prevoza, a po potrebi i njegovog pratioca, za pohađanje obrazovanja ili korišćenja drugih usluga socijalne i zdravstvene zaštite, bez obzira na udaljenost od mesta stanovanja
- Finansiranje troškova ishrane u produženom boravku u matičnoj ili drugoj školi u lokalnoj zajednici, za dete i učenika korisnika prava na novčanu socijalnu pomoć
