Šta je porodica?

Porodica ljudska zajednica koju čine odrasli partneri i njihova deca, ali i dalji srodnici koji žive zajedno sa njima. Porodica, pored reproduktivne, privredne i socijalne, ima i značajnu psihološku, vaspitnu i socijalizacijsku ulogu.

Porodica uživa posebnu zaštitu.

U Republici Srbiji porodični odnosi, regulisani su Ustavom Republike Srbije, Porodičnim zakonom, Zakonom o nasleđivanju, Zakonom o obligacionim odnosima, Zakonom o parničnom postupku, Zakonom o vanparničnom postupku, Zakonom o opštem upravnom postupku, Krivičnim zakonikom RS, Zakonom o krivičnom postupku, Zakonom o radu, Zakonom o uređenju sudova, Zakonom o ravnopravnosti polova, Zakonom o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja.

Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni dokumenti deo su ustavnog poretka Srbije i neposredno se primenjuju.

Međunarodni dokumenti koji promovišu pravila zaštite porodice i prava čoveka su:

• Povelja Ujedinjenih nacija
• Opšta deklaracija o pravima čoveka
• Konvencija o pristanku na brak, o minimumu starosti za sklapanje braka i o registrovanju brakova
• Deklaracija UN o ukidanju diskriminacije prema ženama
• Teheranska i Meksička deklaracija o planiranju porodice, Konvencija o pravima deteta...

Da li brak i vanbračna zajednica proizvode ista pravna dejstva u pravnom poretku Republike Srbije?

Brak je zakonom uređena zajednica života žene i muškarca, koji sklapaju dva lica različitog pola davanjem izjava volje pred matičarem, radi ostvarivanja zajednice života.

Vanbračna zajednica je trajnija zajednica života žene i muškarca, između kojih nema bračnih smetnji.

Ovakvom zakonskom formulacijom proizlazi sledeće:

Da su i brak i bračna zajednica zakonski regulisane, da i predstavljaju zajednicu života koja u sebi sadrži emotivne, ekonomske, imovinske, i druge komponente. I kod jedne i kod druge postoji saglasnost volja o ostvarivanju zajednice u kojoj su oboje ravnopravni.

Takođe i kod braka i kod vanbračne zajednice je nužno da ne postoji nijedna bračna smetnja.

* Prema članu 4. stav 2. Porodičnog zakona, pravni kapacitet vanbračne zajednice izjednačen je sa bračnom zajednicom.

---

Zakonske odredbe izjednačuju bračne i vanbračne subjekte u lično – pravnoj sferi u vršenju roditeljskog prava, u pogledu prava i obaveza.

Dalje izjednačenje vanbračne i bračne zajednice ostvareno je kod instituta usvojenja

,, Usvojiti mogu supružnici ili vanbračni partneri zajedno“.

Takođe, pravni status deteta rođena u braku ili van braka imaju ista prava i dužnosti.

Izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđeno je da pravo na porodičnu penziju mogu da ostvare i osobe koje su živele u vanbračnoj zajednici, čije se postojanje utvrđuje u vanparničnom postupku, pod istim uslovima kao i supružnik.

Čime se i u tom delu, u delu ostvarivanja prava na porodičnu penziju vanbračna zajednica izjednačava sa brakom.

Koji su uslovi za zaključenje braka, a koji za stvaranje vanbračne zajednice?

Za zaključenje braka Porodični zakon propisuje:

1) Različitost polova: (*hermafroditizam se u pravu rešava uvek pomoću kriterijuma koji je pol u trenutku zaključenja braka dominantan kod hermafrodita; *Transeksualitet – medicinska intervencija promena pola učinjena nakon sklapanja braka ne dovodi do ništavosti braka )

2) Saglasna izjava volje za zaključenje braka (izjava ozbiljno data, istovremena – izjavi jednog bračnog druga vremenski sledi izjava drugog bračnog druga):

3) Izjave ne mogu biti modifikovane uslovom ili rokom (npr. ,,brak na probu“ neće proizvoditi pravno dejstvo ,,dogovor“ supružnika o vremenskom važenju braka)

4) Izjava mora biti lično data, osim u naročito opravdanim slučajevima nadležni organ uprave može dozvoliti sklapanje braka i u prisustvu jednog od budućih bračnih drugova i punomoćniku drugog bračnog druga (za sklapanje braka na ovaj način mora postojati punomoćje koje mora biti overeno i specijalno, izdato samo radi zaključenja ,,braka“, ovo punomoćje ima važnost 90 dana od dana overavanja kod javnog beležnika. Ako nadležni organ uprave ne dozvoli zaključenje braka preko punomoćnika, Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu se može izjaviti žalba u roku od 15 dana od prijema rešenja).

---

Pored navedenih uslova za punovažnost braka je i uslov: nepostojanje bračnih smetnji – negativno određene činjenice koje, ako postoje u momentu zaključenja braka, uzrokuju njegovu ništavost:

- Bračnost (ne može se zaključiti novi brak dok raniji ne prestane);

- Nesposobnost za rasuđivanje (brak ne može da zaključi lice koje nije sposobno za rasuđivanje);

- Srodstvo (pravom priznati prirodni i društveni odnos dva ili više lica između kojih nastaju prava i obaveze. Krvno srodstvo – bračna smetnja u pravoj liniji bez obzira na stepen, a u pobočnoj liniji u drugom i trećem stepenu, a u četvrtom samo između dece rođene ili polurođene braće i sestara; Tazbinsko srodstvo – u pravoj liniji prvog stepena čl. 21 Porodičnog zakona; Adoptivno srodstvo – potpuno usvojenje;)

- Maloletstvo – apsolutna smetnja za lica ispod 16 godina, i relativna smetnja za lica preko 16 godina do 18 godina – lice koja su napunila 16 godina a nisu 18 godina, mogu pod određenim uslovima zaključiti brak;

- Mane volje – brak se ne može zaključiti ako nema slobodnog pristanka budućih supružnika. Izjava volje za sklapanje braka mora biti slobodna, bez prinude ili zablude

- Starateljstvo – za vreme trajanja starateljstva zabranjen je brak između staratelja i štićenika.

Nadležni organ za zaključenje braka opštinski organ uprave na čijoj teritoriji se vode matične knjige – matičar (u praksi je to najčešće u mestu zajedničkog prebivališta).

---

Lica koja imaju nameru da zaključe brak podnose:

• Zahtev (usmeni ili pismeni)
• Izvod iz matične knjige rođenih i dr. isprave kojim se dokazuje ispunjenost zakonskih uslova (npr. Sudsku presudu o razvodu ili poništaju braka).

* Matičar utvrđuje ispunjenost uslova za zaključenje braka.

Kada su ispunjeni uslovi matičar će zakazati termin venčanja u cilju zaključenja braka, na kom je neophodno da prisustvuju oba buduća supružnika (izuzetno punomoćnik) radi davanja izjave volje za zaključenje braka, dva svedoka i matičar.

Izveštaj o nastalom braku matičar će dostaviti matičaru mesta rođenja supružnika, odnosno, ako je reč o strancu, Ministarstvu pravde, koje imao obavezu obaveštavanja odgovarajućeg diplomatsko – konzularnog predstavništva.

Za zasnivanje vanbračne zajednice u Republici Srbiji, s obzirom na zakonsku regulativu i koncepta Porodičnog zakona potpunom izjednačenju pravnog kapaciteta braka i vanbračne zajednice podrazumeva:

• zajednicu života
• nepostojanje zakonom predviđenih bračnih smetnji
• saglasnu izjavu volje o vanbračnoj zajednici koja je slobodna i koja može biti data kod javnog beležnika uz prisustvo dva svedoka o postojanju vanbračne zajednice, čime je ovakav vid zajednice registrovan.

  
  * Što je i preporuka licima koja se opredele za ovakvu zajednicu života zbog lakšeg dokazivanja dužine trajanja zajednice života (i drugih uslova npr., sticanje prava na izdržavanje od vanbračnog partnera, pravo na porodičnu penziju, itd.).

* Takođe je preporuka vanbračnim partnerima da prilikom određivanja mesta stanovanja imaju zajedničko mesto stanovanja, zbog lakšeg dokazivanja napred navedenih razloga

Na koji način prestaje brak kao pravna institucija?

Brak prestaje:

1) Smrću – jednog ili oba supružnika. To je prirodan način prestanka braka, gde se činjenica smrti dokazuje izvodom iz matične knjige umrlih, smrtovnicom ili pravosnažnim rešenjem vanparničnog suda.

2) Proglašenjem nestalog lica umrlim – u slučaju kada je neizvesno da li je jedna osoba u životu, drugi bračni drug može pokrenuti postupak proglašenja nestalog lica umrlim (Nestalo lice se može proglasiti nestalim u sledećim situacijama: ako za poslednjih 5 godina nije bilo nikakvih vesti o životu lica od čijeg rođenja je proteklo 70 godina; ako za poslednjih 5 godina nije bilo nikakvih vesti o životu lica koje je nestalo u okolnostima koje čine verovatnim da više nije u životu; ako je lice nestalo u neposrednoj smrtnoj opasnosti...požar, zemljotres, saobraćajni udes itd.; ako je lice nestalo u toku rata ili u vezi sa ratnim događajima, a o čijem životu nije bilo nikakvih vesti godinu dana od prestanka neprijateljstva).

3) Poništajem braka – ako nisu ispunjeni uslovi za punovažnost braka, odnosno brak je ništavan ako: nisu ispunjene pretpostavke za ispunjenje braka (biseksualnost supružnika, saglasna izjava volje za zaključenje braka ili ako brak nije zaključen pred matičarem); ako postoje bračne smetnje, ako brak nije zaključen u cilju zajednice života i ako je zaključen između staratelja i štićenika. Ako je nesposobnost za rasuđivanje postojala u momentu zaključenja braka i tokom braka; Ako je bračni drug pristao na zaključenje braka u strahu izazvanim silom, pretnjom ili zabludom, brak se može poništiti podnošenjem tužbe u roku od godinu dana od dana kada je prestala sila, pretnja, a supružnici su živeli zajedno u tom periodu.

* Ako je maloletnik, lice koje je navršilo 16 a nije navršilo 18 godina, zaključilo brak bez sudske dozvole, takav brak se može poništiti podnošenjem tužbe od strane roditelja ili staraoca maloletnika do njegovog punoletstva u roku od jedne godine od sticanja punoletstva.

---

4) Razvod braka - je pravni način prstenka punovažnog braka za života bračnih drugova, na osnovu sudske odluke.

Akt kojim se pokreće brakorazvodna parnica može biti tužba i predlog za sporazumni razvod.

Sporazum o razvodu - Supružnici imaju pravo na razvod braka ako zaključe pismeni sporazum o razvodu.

* Sporazum o razvodu obavezno sadrži i pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava (može imati oblik sporazuma o zajedničkom vršenju roditeljskog prava ili sporazuma o samostalnom vršenju roditeljskog prava) i pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine.

Razvod po tužbi - Svaki supružnik ima pravo na razvod braka ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se objektivno ne može ostvarivati zajednica života supružnika.

---

5) Postupak prestanka braka

Brak može prestati u sudskom postupku.

Bračni spor podrazumeva spor o poništaju, razvodu braka i o utvrđenju postojanja braka.

Može se pokrenuti:

- tužbom za utvrđenje postojanja braka (ako postojanje braka nije moguće dokazati izvodom iz matične knjige venčanih);

- tužbom za poništaj braka,

- tužbom za razvod braka i

- predlogom za sporazumni razvod braka.

---

Ko može podneti tužbu ili predlog za sporazumni razvod braka?

• Tužbu za utvrđenje postojanja braka mogu podneti: supružnici, lica sa pravnim interesom i javni tužilac;
• Tužbu za razvod braka mogu podneti: supružnici, naslednici supružnika mogu da nastave već započeti postupak tužbom ili predlogom za sporazumni razvod, a staratelj poslovno nesposobnog supružnika može podneti tužbu na osnovu dozvole organa starateljstva.
• Tužba u bračnom sporu se može podneti i preko punomoćnika, u kom slučaju punomoćje mora biti overeno, specijalno, sa navodima o vrsti i osnovama tužbe.
• Kod predloga za sporazumni razvod braka, supružnici moraju imati različite punomoćnike.

---

Posredovanje

Ako je bračni spor iniciran tužbom jednog od supružnika, postupak posredovanja se redovno sprovodi (sastoji se iz postupka pokušaja mirenja i postupka pokušaja nagodbe).

Posredovanje u bračnom sporu se ne sprovodi: ako jedan od supružnika ne pristane na posredovanje; ako je jedan od supružnika nesposoban za rasuđivanje; ako je boravište jednog od supružnika nepoznato i ako jedan ili oba supružnika žive u inostranstvu.

---

Postupak mirenja

Kada se vrši: Mirenje se sprovodi samo u bračnom sporu koji je pokrenut tužbom za razvod braka. Svrha mirenja jeste da se poremećeni odnos supružnika razreši bez konflikta i bez razvoda braka.

Ko vrši i kako se vrši: Mirenje sprovodi sud, tj. sudija, a ako supružnici prisutnu na psiho -socijalno savetovanje mirenje se poverava organu starateljstva ili drugoj odgovarajućoj ustanovi: bračno – porodičnom savetovalištu. Mirenje se sprovodi u roku od 2 meseca od dostavljanja tužbe sudu. Ako ustanova kojoj je povereno mirenje u roku od 3 meseca ne obavesti sud o ishodu mirenja, postupka ponovo preuzima sud i započinje mirenje u roku od 15 dana od isteka prethodnog roka.

** Ako posredovanje ne uspe sudija više ne može da učestvuje u postupku.

Ako mirenje uspe tužba za razvod se smatra povučenom, a ako ne uspe započinje postupka nagodbe.

---

Postupak nagodbe

Nagodba – cilj nagodbe je da se nekadašnji supružnici sporazumeju o vršenju roditeljskog prva i /ili deobi zajedničke imovine. Nagodba se mora postići u roku od 2 meseca od okončanja mirenja. Ako ustanova kojoj je poveren ovaj postupak od 3 meseca, kao i u fazi mirenja, znači da taj postupak preuzima ponovo sud .

Koje su pravne posledice prestanka braka?

Prestankom braka nastaju određene pravne posledice kako između dotadašnjih supružnika, tako i između roditelja i dece, i u imovinskim odnosima (odnosi roditelja i dece, imovinski odnosi.)

Pravne posledice u vršenju roditeljskog prava prema maloletnom detetu - obuhvata staranje o ličnosti deteta (briga o životu i zdravlju deteta, čuvanje i podizanje deteta, vaspitanje i obrazovanje), zastupanje prava i interesa deteta i staranje o imovini deteta.

---

Situacije kada samo jedan roditelj vrši roditeljsko pravo:

• Kada je drugi roditelj nepoznat, ili je umro, ili je potpuno lišen roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti.
• Kada samo on živi sa detetom, a sud još nije doneo odluku o vršenju roditeljskog prava.
• Na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava.
• Na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a zaključili su sporazum o zajedničkom ili samostalnom vršenju roditeljskog prava, ali sud proceni da taj sporazum nije u najboljem interesu deteta.
• Na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život ako zaključe sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.

---

Posledica prestanka braka u imovinskim odnosima

1. Zakonsko izdržavanje posle prestanka kao obaveza između zakonom određenih poverilaca i dužnika

Pretpostavke za ostvarivanje prava na alimentaciju ima:

- Supružnik koji nema dovoljno sredstava za život i koji je nesposoban za rad ili je nezaposlen

- rok za podnošenje zahteva za izdržavanje – alimentacioni zahtev se podnosi do zaključenja glavne rasprave ubrzanom sporu. Izuzetno, ako postoji opravdani razlozi zahtev se može podneti i u odvojenoj parnici u roku od jedne godine od prestanka braka, odnosno poslednjeg faktičkog davanja alimentacije

- kod alimentacije između supružnika po prestanku braka izdržavanje ne može da traje duže od 5 godina

- obaveza izdržavanja po prestanku braka prestaje istekom vremena na koje je alimentacija dosuđena.

2. Imovinski odnos supružnika - Deoba zajedničke imovine

Zajednička imovina je imovina koju su supružnici stekli radom tokom trajanja bračne zajednice. Nakon prestanka braka deoba zajedničke imovine može biti sporazumna i sudska.

Uobičajeni pokloni koje su supružnici učinili jedan drugome u toku trajanja zajedničkog života u braku ne vraćaju se.

Vraćaju se pokloni čija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine supružnika, a koje su supružnici učinili jedan drugom u toku trajanja zajedničkog života u braku.

Pravo na povraćaj poklona nema supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za povraćaj poklona predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika.

Pokloni se vraćaju prema stanju u kome su se nalazili u trenutku prestanka zajedničkog života u braku.

Šta je roditeljsko pravo?

Roditeljsko pravo sadrži:

• Staranje o detetu: Roditelji imaju pravo i dužnost da se staraju o detetu. Staranje o detetu obuhvata: čuvanje, podizanje, vaspitavanje, obrazovanje, zastupanje, izdržavanje te upravljanje i raspolaganje imovinom deteta. Roditelji imaju pravo da dobiju sva obaveštenja o detetu od obrazovnih i zdravstvenih ustanova.
• Čuvanje i podizanje deteta - Roditelji imaju pravo i dužnost da čuvaju i podižu dete tako što će se oni lično starati o njegovom životu i zdravlju. Roditelji ne smeju podvrgavati dete ponižavajućim postupcima i kaznama koje vređaju ljudsko dostojanstvo deteta i dužni su da dete štite od takvih postupaka drugih lica. Roditelji ne smeju ostavljati bez nadzora dete predškolskog uzrasta. Roditelji mogu privremeno poveriti dete drugom licu samo ako to lice ispunjava uslove za staratelja.
• Vaspitanje deteta - Roditelji imaju pravo i dužnost da sa detetom razvijaju odnos zasnovan na ljubavi, poverenju i uzajamnom poštovanju, te da dete usmeravaju ka usvajanju i poštovanju vrednosti emocionalnog, etičkog i nacionalnog identiteta svoje porodice i društva.
• Obrazovanje deteta - Roditelji imaju dužnost da obezbede osnovno školovanje detetu, a o daljem obrazovanju deteta dužni su da se staraju prema svojim mogućnostima. Roditelji imaju pravo da detetu obezbede obrazovanje koje je u skladu sa njihovim verskim i etičkim uverenjima.
• Zastupanje deteta - Roditelji imaju pravo i dužnost da zastupaju dete u svim pravnim poslovima i u svim postupcima izvan granica poslovne i procesne sposobnosti deteta (zakonsko zastupanje). Roditelji imaju pravo i dužnost da zastupaju dete u svim pravnim poslovima i u svim postupcima u granicama poslovne i procesne sposobnosti deteta, osim ako nije drugačije određeno zakonom (voljno zastupanje).
  

  
  * Roditelji imaju pravo da preduzimaju pravne poslove kojima upravljaju i raspolažu prihodom koji je steklo dete mlađe od 15 godina.

  Izdržavanje deteta - Roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaju dete pod uslovima određenim ovim zakonom.
• Upravljanje i raspolaganje imovinom deteta - Roditelji imaju pravo i dužnost da upravljaju i raspolažu imovinom deteta pod uslovima određenim ovim zakonom.

---

Roditelji roditeljsko pravo vrše zajednički i sporazumno kada vode zajednički život.

Roditelji roditeljsko pravo vrše zajednički i sporazumno i kada ne vode zajednički život ako zaključe sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.

Kako se može priznati očinstvo?

Izjava o priznanju očinstva može se dati pred matičarem, organom starateljstva, sudom ili javnim beležnikom. Izjava o priznanju očinstva može se dati i u testamentu.

Ako očinstvo nije utvrđeno priznanjem, može biti utvrđeno pravnosnažnom sudskom presudom.

Pravo na utvrđivanje očinstva imaju: dete, majka i muškarac koji tvrdi da je otac deteta.

Priznanje vanbračnog očinstva – je strogo lični pravni akt, jednostrana izjava volje koja je usmerena ka zasnivanju roditeljsko pravnog odnosa. Može biti inicirano voljom majke ili voljom oca vanbračnog deteta.

Kada majka prijavljuje rođenje deteta van braka, matičar je dužan da je pouči o njenom pravu da imenuje muškarca koga smatra ocem deteta.

Ako majka imenuje muškarca koga smatra ocem deteta, matičar je dužan da pozove tog muškarca da u roku od 30 dana dâ izjavu o priznanju očinstva.

Ako muškarac koga je majka imenovala ocem deteta u roku od 30 dana ne da nikakvu izjavu ili izjavi da on nije otac deteta, matičar je dužan da majku pouči o njenom pravu na utvrđivanje očinstva sudskom odlukom.

Ako označeni muškarac prizna svoje vanbračno očinstvo, matičar će to lice upisati u matičnu knjigu rođenih i o tome obavestiti majku deteta.

Vanbračno očinstvo se može utvrditi i sudskom odlukom i to podnošenjem tužbe za utvrđivanje očinstva vanbračnog deteta od strane:

- Majke vanbračnog deteta (u roku od godinu dana od saznanja da muškarac koga smatra ocem deteta nije priznao očinstvo, odnosno u roku od 10 godina od rođenja deteta)

- Dete rođeno van braka (može podneti tužbu bez ograničenja roka).

Šta su bračni ugovori?

Supružnici odnosno budući supružnici mogu svoje imovinske odnose na postojećoj ili budućoj imovini urediti ugovorom (bračni ugovor).

Bračni ugovor zaključuje se u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Prilikom potvrđivanja (solemnizacije) ugovora javni beležnik je dužan da ugovornike naročito upozori na to da se njime isključuje zakonski režim zajedničke imovine, o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju.

Bračni ugovor koji se odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnostima.

Šta su prava deteta?

Porodičnim zakonom propisana su prava deteta.

Pravo na poreklo - Dete, bez obzira na uzrast, ima pravo da zna ko su mu roditelji.

Pravo na život sa roditeljima - Dete ima pravo da živi sa roditeljima i pravo da se roditelji o njemu staraju pre svih drugih.

Pravo na lične odnose - Dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi.

Pravo na razvoj deteta - Dete ima pravo na obezbeđenje najboljih mogućih životnih i zdravstvenih uslova za svoj pravilan i potpun razvoj.

Pravo na obrazovanje - Dete ima pravo na obezbeđenje najboljih mogućih životnih i zdravstvenih uslova za svoj pravilan i potpun razvoj.

* Dete koje nije navršilo 14. godinu života (mlađi maloletnik) može preduzimati pravne poslove kojima pribavlja isključivo prava, pravne poslove kojima ne stiče ni prava ni obaveze i pravne poslove malog značaja.

Dete koje je sposobno da formira svoje mišljenje ima pravo slobodnog izražavanja tog mišljenja.

Svako je dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta.

Država ima obavezu da preduzima sve potrebne mere za zaštitu deteta od zanemarivanja, od fizičkog, seksualnog i emocionalnog zlostavljanja te od svake vrste eksploatacije.

Država ima obavezu da poštuje, štiti i unapređuje prava deteta.

Dete rođeno van braka ima jednaka prava kao dete rođeno u braku.

Usvojeno dete ima jednaka prava prema usvojiteljima kao dete prema roditeljima.

Država je dužna da detetu bez roditeljskog staranja obezbedi zaštitu u porodičnoj sredini uvek kada je to moguće.

Ostvarivanje zaštite prava deteta u skladu sa Ustavom Republike Srbije, i drugim zakonima, Konvencijom o pravima deteta, drugim međunarodnim ugovorima koje je potvrdila Republika Srbija i praksom međunarodnih tela čiju je nadležnost Republika Srbija prihvatila potvrđivanjem međunarodnih ugovora, odnosno pristupanjem međunarodnim organizacijama.

---

Ostvarivanje prava deteta u svim oblastima društvenog života za svako dete

Za više informacija pratite sledeće linkove:

Porodični zakonik

Komitet za prava deteta

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacije

Međunarodna Konvencija UN o pravima deteta - originalna verzija

Međunarodna Konvencija UN o pravima deteta – pojednostavljena verzija

Šta je starateljstvo?

Starateljstvo je zakonom uređeno staranje, primenom pravne zaštite i drugih oblika pomoći, nad maloletnikom bez roditeljskog staranjem nad punoletnim licem koje nije u stanju da se brine o svojim pravima i interesima, kao i nad licima koja su privremeno sprečena da se brinu o svojim pravima i rešenjima.

Starateljstvo može biti i nad: odsutnim licem, nad imovinom čiji je vlasnik nepoznat, kolizijsko starateljstvo (staralac se uvek postavlja kada postoji suprotnost interesa deteta i njegovih roditelja, usvojilaca ili staralaca), nad stranim državljaninom, nad licem lišenim slobode.

Za obavljanja poslova starateljstva nadležan je centar za socijalni rad prema mestu prebivališta, odnosno boravišta štićenika lica koga treba staviti pod starateljstvo, odnosno prema mestu gde je štićenik nađem.

Postupak po službenoj dužnosti pokreće i vodi organ starateljstva čim sazna da u konkretnom slučaju postoji potreba za preduzimanjem starateljske zaštite.

---

KO može biti staralac?

Staralac je poslovno sposobno koje ima potrebna lična svojstva i sposobnosti, postavljeno od organa starateljstva, po svom pristanku, da se samostalno, brižljivo stara o ličnosti, pravima i interesima štićenika, pribavlja sredstva za izdržavanje i da upravlja i raspolaže njegovom imovinom, pod nadzorom organa starateljstva.

Za staratelja se postavlja lice koje ima lična svojstva i sposobnosti potrebne za obavljanje dužnosti staratelja, a pristalo je da bude staratelj.

Za staratelja se prvenstveno postavljaju supružnik, srodnik ili hranitelj štićenika, osim ako interes štićenika ne nalaže drugačije.

Šta je hraniteljstvo?

Hraniteljstvo je mera zaštite deteta bez roditeljskog staranja, odnosno deteta pod roditeljskim staranjem koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju ili poremećaj ponašanja, a koje privremeno ne može da živi sa svojim roditeljima.

Detetu na hraniteljstvu, obezbeđuje se, u skladu sa zakonom, adekvatan oblik hraniteljstva i hraniteljska porodica u skladu sa njegovim specifičnim potrebama i ostvarivanjem njegovog najboljeg interesa.

Zasnivanjem hraniteljstva uspostavlja se odnos između deteta i hranitelja koji odgovara odnosu dete - roditelj.

Hranitelji preuzimaju neposrednu brigu o detetu i imaju dužnost da se staraju o njegovom zdravlju, razvoju, vaspitanju i obrazovanju, a u cilju njegovog osposobljavanja za samostalan život i rad.

Polazeći od specifičnih potreba deteta bez roditeljskog staranja i uslova potrebnih za njihovo zadovoljavanje, primenjuju se sledeći oblici hraniteljstva:

1) standardno hraniteljstvo - zadovoljava potrebe deteta urednog psihofizičkog razvoja za koje je procenjeno da je primena hraniteljstva u njegovom najboljem interesu i koje se u hraniteljsku porodicu smešta na kraći ili duži vremenski period;

2) specijalizovano hraniteljstvo - zadovoljava potrebe deteta sa smetnjama u psihofizičkom razvoju, izraženim zdravstvenim teškoćama ili poremećajem ponašanja, za koje je procenjeno da je primena hraniteljstva u njegovom najboljem interesu i koje se u hraniteljsku porodicu smešta na kraći ili duži vremenski period;

3) urgentno hraniteljstvo - primenjuje se u hitnim situacijama kada je došlo do napuštanja deteta od strane roditelja, grubog zanemarivanja ili zlostavljanja deteta ili kada su roditelji sprečeni da brinu o detetu zbog teške bolesti ili smrti. Traje do razrešenja krizne situacije u porodici ili do primene odgovarajuće mere zaštite u skladu sa najboljim interesima deteta;

4) povremeno hraniteljstvo - primenjuje se za dete sa razvojnim ili zdravstvenim teškoćama, koje živi u biološkoj ili hraniteljskoj porodici i koje se smešta u drugu hraniteljsku porodicu na kraći period u cilju predaha i očuvanja kapaciteta hraniteljske, odnosno biološke porodice za dalju brigu o detetu i preveniranja kriznih situacija koje mogu da ugroze funkcionalnost porodice; Povremeno hraniteljstvo primenjuje se i za dete uzrasta iznad 10 godina koje je na dužem smeštaju u ustanovi za decu bez roditeljskog staranja, u cilju sticanja iskustva porodičnog modela života i pripreme za samostalan život.

Hranitelji, po pravilu, neposredno brinu o detetu, u svom stambenom prostoru, a izuzetno, kada je to u najboljem interesu deteta, u stambenom prostoru deteta.

* Kada hranitelji neposredno brinu o detetu u stambenom prostoru koji pripada detetu, ugovorom o hraniteljstvu utvrđuju se i posebni uslovi koji se odnose na troškove korišćenja i održavanja stana.

---

Centri za porodični smeštaj

• Centar za porodični smeštaj Beograd
• Centar za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad
• Centar za porodični smeštaj i usvojenje Niš
• Centar za porodični smeštaj i usvojenje Kragujevac
• Centar za porodični smeštaj i usvojenje Ćuprija
• Centar za socijalni rad Kraljevo
• Centar za socijalni rad Leskovac
• Centar za porodični smeštaj Subotica
• Centar za porodični smeštaj:
  
  

  - e-mail: office@hraniteljstvocps.gov.rs

  - Radne jedinice Valjevo, ul Vuka Karadžića 43/7, tel: +38114/245-513

  - Loznica, ul. Maksima Gorkog bb, tel: +38115/872-042

  - Šabac, ul. Masarikova 135, sprat 3, stan 27, tel: +38115/355-617

Koji je postupak za korišćenje biomedicinski potpomognutog oplođenja?

Postupak biomedicinski potpomognutog oplođenja (BMPO) jeste kontrolisani postupak oplođenja žene koji se sprovodi u skladu sa savremenim standardima medicinske nauke, koji je različit od polnog odnosa i koji se sprovodi u skladu sa Zakonom o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja.

Lečenje neplodnosti jeste postupak utvrđivanja uzroka neplodnosti ili smanjenja plodnosti i otklanjanje tih uzroka stručnim savetima, lekovima ili hirurškim zahvatima, kao i uzimanje i čuvanje muških, odnosno ženskih polnih ćelija u slučaju kada na osnovu iskustava medicinske nauke postoji opasnost da može doći do neplodnosti muškarca, odnosno žene.

Medicinske opravdanosti BMPO ostvaruje se sprovođenjem postupka lečenja neplodnosti BMPO u slučaju kada lečenje neplodnosti drugim postupcima nije moguće ili ima značajno manje šanse za uspeh, ukoliko se na taj način ne dovodi do neprihvatljivog rizika po zdravlje, život i bezbednost majke, odnosno deteta.

---

Pravo obavljanja postupaka BMPO imaju:

- zdravstvene ustanove, odnosno delovi zdravstvene ustanove iz Plana mreže zdravstvenih ustanova koji donosi Vlada;

- zdravstvene ustanove osnovane u privatnoj svojini, u skladu sa zakonom.

---

Šta je potrebno za uključivanje u program lečenja neplodnosti postupcima BMPO i da li svaka žena nezavisno od toga da li živi u braku ili vanbračnoj zajednici ima pravo da koristi postupak biomedicinski potpomognutog oplođenja?

Republički fond za zdravstveno osiguranje finansira Nacionalni program lečenja neplodnosti postupcima BMPO, prema kriterijumima koje je propisala Republička stručna komisija Ministarstva zdravlja Republike Srbije.

Načelo jednakosti ostvaruje se obezbeđivanjem jednakih uslova kako za muškarca tako i za ženu za lečenje neplodnosti postupcima BMPO, u skladu sa zakonom koji reguliše ovu oblast.

---

Za uključivanje u program lečenja neplodnosti postupcima BMPO potrebna je kumulativna ispunjenost određenih kriterijuma i to su:

- parovi kod kojih su iscrpljene druge mogućnosti lečenja neplodnosti;

- žene koje imaju neplodnost i pored odgovarajućeg lečenja;

- žene koje nisu rađale ili nemaju žive dece ili muškarac koji nema žive dece;

- žene do napunjenih 40 godina starosti u momentu dobijanja odluke o ispunjenosti uslova za uključivanje u proces BMPO od strane Komisije za BMPO nadležne zdravstvene ustanove;

- očuvana funkcija jajnika;

- normalni indeks telesne mase (BMI manji od 30);

- svi oblici subfertilnosti muškarca uz postojanje živih ili morfološki ispravnih spermatozoida u ejakulatu.

---

Po ispunjenju napred navedenih kriterijuma, osigurano lice dobija Potvrdu o ispunjenju uslova za uključivanje u proces BMPO koja važi dvanaest meseci, a koju izdaje Komisija za BMPO nadležne zdravstvene ustanove (trajanje Potvrde utvrdila je Republička stručna komisija Ministarstva zdravlja Republike Srbije).

Članom 10. Pravilnika o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i o participaciji, propisano je da na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja osigurana lica koja ispunjavaju napred navedene kriterijume mogu obaviti dva pokušaja BMPO.

Zdravstvene ustanove iz Plana mreže (državne zdravstvene ustanove) koje su uključene u pružanje usluga lečenja neplodnosti postupcima BMPO su:

• Klinika za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije
• Ginekološko-akušerska klinika „Narodni front“- Beograd
• Ginekološko akušerska klinika Kliničkog centra Vojvodine
• Ginekološko akušerska klinika Kliničkog centra Niš
• Služba za ginekologiju i akušerstvo Opšte bolnice Valjevo

Šta je nasilje u porodici i ko je žrtva nasilja u porodici?

Nasilje u porodici, jeste ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice.

Nasiljem u porodici, smatra se naročito:

• nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede
• izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu
• prisiljavanje na seksualni odnos
• navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14. godinu života ili nemoćnim licem
• ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima
• vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje

---

Ko može biti žrtva nasilja u porodici?

• supružnici ili bivši supružnici
• deca, roditelji i ostali krvni srodnici, te lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo
• lica koja žive ili su živela u istom porodičnom domaćinstvu
• vanbračni partneri ili bivši vanbračni partneri
• lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu

---

OBRATI SE ZA POMOĆ I SAZNAJ VIŠE OVDE!

---

• POLICIJA 192

---

• Prijava nasilja u porodici: 0800-100-600

---

• Ženski centar SOS 2645-328

---

• SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja 3626-006

---

• SOS Dečja linija 0800-123456

---

• SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja 0800 100 007

---

• Spisak korisnih adresa i telefonba

---

• Sigurna kuća

---

• Spisak SOS telefona

Koje su mere zaštite nasilja u porodici?

Mere zaštite obuhvataju iseljenje nasilnika ili useljenja žrtve nasilja u stan ili kuću, bez obzira na vlasništvo odnosno zakupa nepokretnosti, zabranu prilaženja na određenoj udaljenosti, zabranu pristupa oko mesta stanovanja ili rada, zabranu nastavka uznemiravanja.

Mere traju najviše godinu dana, ali se mogu produžiti dok ne prestanu razlozi.

Tužbu mogu podneti: žrtva, njen zakonski zastupnik, tužilac i organ starateljstva.

* Postupak je naročito hitan (za 8 dana od tužbe sud mora da zakaže prvo ročište.)